Kako je krajem dana 7. jula objavio MUP, u toku ponedeljka širom Srbije bilo je zabeleženo 620 požara na otvorenom.
Nastanku mnogobrojnih vatri „kumovali” su dosadašnje sušno vreme i nagli, jaki udari vetra u mnogim krajevima zemlje, uključujući Kragujevac, Bor, Kuršumliju, Kraljevo…
Opasnost od požara traje i dalje, a upozorenje izdao je i Republički hidrometeorološki zavod za 8. jul:
„Ekstremni uslovi za nastanak i razvoj požara na otvorenom”, piše u upozorenju RHMZ. „Meteorološki uslovi biće izrazito pogodni za iniciranje i širenje požara na otvorenom usled isušenog tla (u domenu jake i ekstremne suše) i povremeno jakog vetra u kombinaciji sa visokim dnevnim temperaturama.”
„Uslovi su pogodni za požare jer je suša doprinela situaciji kakvu smo imali juče, i kakva će verovatno biti danas”, objašnjava dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu i jedan od vodećih stručnjaka za šumske požare u zemlji. „Sve zavisi od gorivnog materijala tj. učešća suvog rastinja.”
Jednom kada je u jednačinu dodat vetar, dobili smo situaciju kakva je bila juče, sa požarima koji su se brojali u stotinama. Inače, Javno preduzeće „Srbijašume” je prethodnih dana preko medija upozorilo građane na kritični period pojave požara.
Međutim, kako kaže naš sagovornik, opšta upozorenja nisu dovoljna.
Reakcija dr Slobodana Milanovića:
„Ne treba vama sistem upozoranja da vam, u vreme kada su temperature 40 °C, i kada više od mesec dana nema kiše, kaže da je u Srbiji velika opasnost od požara.
Vama treba informacija o tome gde je veća opasnost, a gde manja, da vas sistem uputi na to kakve odluke da donosite, kako da sprečite i da ugasite požare.
Postoji Evropski informacioni sistem za šumske požare (EFFIS), koji koristi čitav niz instrumenata kako bi pokazao, između ostalog, opasnost od požara. Takozvani Fire Weather Index pokazuje koliko su vremenski uslovi pogodni za nastanak požara, a po ovom indeksu, Srbije trenutno izgleda ovako:
Ako posedujete prave informacije o opasnostima, onda možete znati, primera radi, da li vatrogasce iz Novog Sada treba da pošaljete na jug Srbije?
Kada se vrše upozoravanja, to ne treba da bude samo na nacionalnom nivou, između ostalog i zato što ne možete da doprete do svih ljudi.
Potrebni su lokalni alarmi. Primera radi, u određenim mestima u Mađarskoj postoji mera zabrane paljenja u vreme kada indeks pokazuje opasnost od požara, što je samo jedan primer integracije ovih naučnih alata u efikasne politike zaštite.
Sistem za upozoravanje mora biti poduprt valjanim informacijama, ako želite da imate ljude i tehniku na pravom mestu kada dođe do katastrofe i ako želite da definišete prioritete u borbi protiv požara.
dr Slobodan Milanović, Šumarski fakultet u Beogradu
Ne može 3500 ljudi iz Sektora za vanredne situacije da gasi efikasno preko 600 požara širom zemlje bez adekvatne organizacije. Moramo jačati kapacitete za borbu protiv požara ali i mnogo više ulagati u prevenciju i otpornost.
Iako su poslednjih godina sprovođene obuke u Sektoru za vanredne situacije, Srbija ne koristi dovoljno ove podatke i nema razvijene sisteme za borbu protiv šumskih požara.
To ne podrazumeva samo organizaciju vatrogasaca, već i preventivne prakse, kako kratkoročne, kao što je kontrolisano paljenje, tako i dugoročne, što može biti, primera radi, favorizovanje vegetacije koja je otpornija na požare, ali i ozbiljniji rad na edukaciji.”
Dodatak: Dani ekstrema u Srbiji
Mada se ovih par dana nanizao ogroman broj nepogoda – ne samo požara, već i jakih vetrova pa i prašinskih oluja, ovakve nagle promene vremena i ekstremne prilike viđali smo i prethodnih godina. Kako nam govore naučna saznanja, ovakve pojave su sve češće i intenzivnije usled klimatskih promena.
Naime, klimatske promene donose nam povećanje prosečne temperature, ali taj fenomen sa sobom donosi čitav niz posledica, od kojih je jedna i povećana varijabilnost.
Kako objašnjavaju naši vodeći stručnjaci, pomeranje onoga što je „normalno” vreme sa sobom nosi i pomeranje onoga što je mogući ekstrem, a klimatske promene u Srbiji omogućuju češću pojavu intenzivnijih ekstrema – kako toplotnih talasa i suša, tako i oluja i ekstremnih padavina, ali i specifičnih okolnosti kao što su one koje su ovih dana izazvale niz požara širom zemlje: kombinacija jakog vetra i ekstremno sušnog vremena.
Neophodno je prilagoditi se na ovakve uslove, i makar donekle smanjiti destruktivan potencijal ekstremnih vremenskih prilika.
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene vremenske uslove, koji je podsećamo zvaničan dokument koji je usvojila Vlada Srbije, posebna mera prilagođavanja je i „poboljšanje spremnosti građana Republike Srbije na vremenske i klimatske ekstreme”, što podrazumeva unapređenja sistema prognoza i njihove komunikacije široj javnosti, kao i razvoj različitih programa edukacije (dece, medijskih radnika…).
Ovo je, naravno, samo jedan mali, prvi korak. Prilagođavanje na nove uslove treba da se vrši u gotovo svim sektorima, od poljoprivrede do energetike, kako bismo u budućnosti smanjili destruktivan potencijal ekstremnih prilika – i kako bismo se što manje oslanjali na sreću i molitve.
