Uskoro se navršava tačno deset godina otkako je urbanista francusko-kolumbijskog porekla Karlos Moreno izložio svoj koncept 15-minutnog grada. Prezentacija se održala u toku revolucionarnog Klimatskog samita u Parizu, kada je usvojen Pariski sporazum za zauzdavanje globalnog zagrevanja.
U pitanju je koncept urbanog planiranja koji podrazumeva da do svih dnevnih aktivnosti – od posla i škole do prodavnica, domova zdravlja i treninga – možemo da stignemo za maksimalno 15 minuta od mesta stanovanja, peške ili biciklom. Osnovna zamisao jeste da se na ovaj način smanji zavisnost od automobila, promoviše zdrav i održiv način života i unapredi blagostanje građana.
Od tada se koncept 15-minutnog grada popularizovao širom sveta, a Moreno je postao jedan od najuticajnijih svetskih urbanista.
U nedavno objavljenoj studiji, istraživači sa kanadskog Univerziteta Konkordija u Montrealu su proširili popularni urbanistički model solarnom energijom, elektrifikacijom saobraćaja i urbanim baštama.
Njihov rad nadovezuje se na gotovo decenijsko istraživanje mešovitih, solarno optimizovanih naselja, s ciljem da predloži novi model urbanog razvoja – i da se zagađeni gradovi zavisni od automobila transformišu u održive i otporne zajednice.
Kako to izgleda u teoriji – a kako u praksi?
Kanadski naučnici predlažu jedinstven „Okvir za proizvodnju i transport hrane” kako bi se postigla lokalna prehrambena bezbednost i smanjila potrošnja fosilnih goriva.
Ovaj prošireni model 15-minutnog grada zasniva se na tri ključne strategije:
- Lokalizacija usluga: Princip da sve osnovne potrebe moraju biti dostupne u kratkom vremenskom roku, peške ili biciklom, sprovodi se dosledno.
- Urbanizacija poljoprivrede: Neiskorišćeni krovovi, fasade i prostori transformišu se u bašte za uzgoj povrća.
- Zeleni transport: Električna vozila napajaju se pomoću fotonaponskih panela ugrađenih u trotoare i služe za prevoz lokalno uzgojenih proizvoda do obližnjih prodavnica i pijaca.
Ali koliko bi ove ideje bile plodonosne u stvarnom svetu?
Istraživači su to proračunali primenivši svoj model u naselju West 5 koje se nalazi u kanadskom gradu Londonu. U pitanju je najveća pametna zajednica u Severnoj Americi, napajana solarnom energijom i dizajnirana za održivu budućnost, a koja teži neto nultim emisijama.
Zbog svega toga, naselje West 5 sa oko 2.000 stanovnika poslužilo je kao „živa laboratorija” za testiranje obogaćenog koncepta 15-minutnog grada.
Kako se navodi u saopštenju, tim je otkrio da bi korišćenje samo 13,8% površine krovova, 10% površine fasada i 15% površine prostora za urbane bašte moglo da donese potpunu samoodrživost u pogledu lisnatog zeleniša i drugog povrća.
Dodatno, emisije ugljenika opale bi za čak 98% u poređenju sa konvencionalnim transportnim sistemima.
Štaviše, pokazalo se da saobraćajna mreža na solarni pogon donosi dugoročne uštede: period povrata investicije iznosio bi samo 2,8 godine, a čista električna energija bila bi proizvedena po ceni od približno 0,92 dolara po kilovat-satu.
Prema proračunima, svakih 0,19 jedinica lokalne proizvodnje hrane neutrališe jednu jedinicu emisije CO2, demonstrirajući kako male, lokalizovane inicijative mogu doneti velike ekološke koristi.
Ali ovakav dizajn ne bi rešavao samo probleme mobilnosti i proizvodnje energije, već bi imao i društvenu korist.
„Uzgoj hrane i njeno deljenje sa komšijama podstiče pravu povezanost”, izjavila je dr Kerolajn Hačem-Vermet, jedna od autora. „Kada ljudi počnu da se poznaju, počinju i da pomažu jedni drugima, a to je osnovni element otpornosti zajednice.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Studija predstavlja samo jednu fazu većeg, tekućeg programa koji vodi tim Kerolajn Hačem-Vermet.
Od 2015. godine, ovaj program istražuje kako se energija, mobilnost, korišćenje zemljišta i društveni faktori mogu integrisati na nivou naselja. Buduće faze će proširiti isti modelujući pristup tako da obuhvati radna mesta, škole, zdravstvene i rekreativne ustanove, kao i regionalne veze. Glavna vizija je da se unapredi vizija gradova koji su dizajnirani kao međusobno povezane mreže mešovitih naselja i međusobno dele resurse.
Tri strategije ispitane u ovoj studiji doprinose ostvarivanju više različitih Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, podržavajući inicijative nultog nivoa gladi, čiste energije, održivih gradova i klimatske akcije.
