Foto: Jovan Vasiljević / Unsplash
- Toplotni talas koji je pogodio Srbiju od 25. do 30. juna 2026. uzrokovao je obaranje temperaturnih rekorda širom zemlje
- Tim istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveo je studiju atribucije – odnosno, procenu uticaja klimatskih promena na pojavu ovako intenzivnog toplotnog talasa
- Rezultati pokazuju da je ovakav toplotni talas, u junu u Srbiji, 55 puta verovatniji u današnjoj klimi u odnosu na sredinu 20. veka
- Klimatske promene su u proseku u toku toplotnog talasa podigle zabeležene temperature za 4,5 °C
- Ovo je tek druga studija atribucije klimatskih promena sprovedena u Srbiji, izvršena uz pomoć savremenih alata koji se koriste u zapadnoj Evropi i drugim delovima sveta
Tokom juna, nezapamćen i ekstreman toplotni talas zahvatio je delove zapadne, centralne i južne Evrope, završavajući se jakim toplotnim talasom na Balkanu.
Tokom ovog toplotnog talasa oboreni su apsolutni junski i istorijski rekordi u mnogim zemljama. U Nemačkoj i Francuskoj, zabeleženi su ekstremi od 41.7 °C (Košen), odnosno 43.8 °C (Pilio), uz izdavanje crvenih meteo-alarma za veći deo svojih teritorija.
Mađarska (40.7 °C), Austrija (40.0 °C u Beču), Češka i Poljska (40.5 °C) takođe su prijavile istorijske junske maksimume.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) zabeležila je preko 1.300 prevremenih smrtnih slučajeva povezanih sa ovim talasom u kratkom periodu, ističući osebno opasnost tropskih noći (dana kada minimalna temperatura ne pada ispod 20 °C), što telu onemogućava oporavak tokom sna.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), Evropa je trenutno kontinent koji se najbrže zagreva na planeti – u poslednjih 50 godina prosečna temperatura kontinenta porasla je za oko 2 °C.
Stanje u Srbiji: Peti najtopliji jun, sa vrelom završnicom
Jun 2026. godine ući će u istoriju meteoroloških merenja u Srbiji kao peti najtopliji jun od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom koja je bila čak +2,2 °Ciznad normale (za period 1990-2020).
Iza ovog toplotnog talasa stajao je tzv. sistem omega blokiranja (stacionarni sistem visokog pritiska u obliku grčkog slova omega) koji se sredinom meseca pozicionirao iznad srednje Evrope i zapadnog Balkana. Ovaj sistem je danima delovao, zarobljavajući i dodatno zagrevajući vazdušnu masu iznad našeg regiona, što je kulminiralo krajem meseca.
Dana 30. juna, u Kikindi je izmereno 40,9 °C, čime je oboren prethodni apsolutni rekord za bilo koji mesec u godini (40,0 °C iz jula 2007). Isto se desilo i na Paliću sa 40,8 °C, čime je oboren rekord star 74 godine (39,6 °C iz avgusta 1952).
Maksimumi za mesec jun oboreni su na ukupno 8 glavnih stanica, uključujući Sombor (40,3 °C), Zrenjanin (40,2 °C) i Beograd (38,9 °C), dok je u Sremskoj Mitrovici rekord izjednačen.
Istovremeno, zabeležen je rekordan broj dana sa temperaturom iznad 35 ℃ na severu zemlje, kao i rekordan broj tropskih noći tokom juna u Novom Sadu.
dr Milica Tošić, Lazar Filipović i dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Studija atribucije: Koliko su „krive” klimatske promene?
Kada se dogodi ekstremni vremenski događaj poput ovog toplotnog talasa, postavlja se uobičajeno pitanje: da li su klimatske promene krive?
Dugi niz godina, naučnici su mogli da odgovore samo uopšteno, govoreći da se, kako se planeta zagreva, očekuje da će ekstremni događaji postati češći i ozbiljniji. Međutim, danas, zahvaljujući napretku u nauci koja se bavi atribucijom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, u mogućnosti su da pruže mnogo detaljnije odgovore.
Studije atribucije bave se proučavanjem uticaja klimatskih promenama na pojavu i intenzitet ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja (suša, toplotnih talasa, ekstremnih padavina), sa ciljem da razjasne u kojoj meri je ljudska aktivnost doprinela povećanoj verovatnoći ili intenzitetu ovakvih događaja.
Metoda koja je korišćena u ovom istraživanju oslanja se na probabilistički pristup.
Na osnovu statističke analize izabranih klimatskih veličina određuje se korelacija između pokazatelja ekstremnog događaja (npr. višedenevne srednje vrednosti maksimalne dnevne temperature) i pokazatelja globalnog zagrevanja, najčešće globalne srednje temperature.
Time se omogućava pripisivanje verovatnoće pojave izabranog događaja klimatskim promenama, a rezultat su statistički modeli koji predstavljaju klimu pod različitim uticajem klimatskih promena. Ove studije se mogu raditi i na osmotrenim podacima, ali i na rezultatima klimatskih modela, koji se koriste za validaciju rezultata dobijenih na osnovu osmatranja.
dr Milica Tošić, Lazar Filipović i dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Rezultati analize za Srbiju: Ovakav događaj je danas 55 puta verovatniji
Kako bismo utvrdili u kojoj meri su klimatske promene izazvane ljudskim faktorom uticale na ovaj šestodnevni ekstremni događaj, sprovedena je brza klimatska atribucija (metodologija WWA) upoređivanjem klime iz 1950. godine sa današnjom klimom (2026), a analiziran je najtopliji šestodnevni period svakog juna od 1950. do 2026. godine u Srbiji.
Toplotni talas ovog intenziteta u klimatskim uslovima koji karakterišu 1950. godinu bio bi događaj koji se očekuje jednom u veku i po (152 godine), dakle, bio bi izuzetna anomalija.
Sa druge strane, u „današnjoj klimi 2026. godine”, usled globalnog zagrevanja, ovaj događaj ima povratni period od svega 2,8 godina. To znači da je ono što je nekada bilo gotovo nemoguće sada postalo deo naše nove klimatske realnosti, koja će se ponavljati skoro svake treće godine.
Čak i na donjoj, najkonzervativnijoj granici intervala poverenja (2.5% CI), ovakav događaj je danas najmanje 16 puta verovatniji nego sredinom prošlog veka.
Klimatske promene su direktno podigle temperaturu ovog šestodnevnog toplotnog talasa za neverovatnih 4,5 °C, na nivou cele Srbije. Ako posmatramo celo leto (jun–avgust), toplotni talasi ovog intenziteta prestaju da budu nezapamćeni.
Međutim, za mesec jun, ovaj događaj je klimatski presedan i prema dobijenim rezultatima, može se smatrati da su događaju jako doprinele klimatske promene.
dr Milica Tošić, Lazar Filipović i dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Ove brojke naglašavaju važnost prilagođavanja na klimatske promene, gde smo u situaciji da više nije dovoljno da menjamo našu svakodnevnicu za lakšu budućnost, već da bismo lakše istrpeli sve češće ekstremnu današnjicu.
Posebno je opasno što je ovaj toplotni talas bio u junu.
Naime, organizam ljudi, ali ni ekosistemi, u junu još uvek nisu aklimatizovani na ekstremne vrućine. Kada se u junu zabeleži istorijski rekordan broj tropskih noći (kao u Novom Sadu), biološki šok za populaciju je znatno veći nego kada se to desi u avgustu, jer telo ulazi u ekstremni stres bez prethodnog perioda postepene adaptacije.
Globalna i regionalna istraživanja jasno pokazuju da klimatske promene više nisu nešto što se očekuje u dalekoj budućnosti, nego već danas ugrožavaju naš svakodnevni život, zdravlje i bezbednost.
Studija je sprovedena korišćenjem podataka iz ERA5-Land reanalize i prateći metodologiju koju koristi međunarodna inicijativa World Weather Attribution (WWA). Iako nedostaju pouzdani podaci za predindustrijski period, poređenjem događaja toplotnih talasa u konstruisanoj klimi iz 2026. godine sa klimom koja odgovara uslovima iz 1950. godine dobijena je jasna slika o tome koliko su ovakvi ekstremi danas češći.
Istraživanje je sprovela grupa naučnika sa Univerziteta u Beogradu, Fizičkog fakulteta, kroz projekat podržan od strane Evropske klimatske fondacije.
Kroz ovaj projekat istraživači se usavršavaju primenjujući različite metode za klimatsku atribuciju ekstremnih događaja, uključujući i metodologiju World Weather Attribution (WWA).
Sa kolegama iz Rumunije, Mađarske i Grčke rade na primeni WWA metodologije i istraživanju koje je jedno od prvih ove vrste u jugoistočnoj Evropi. Ujedno su i prvi tim naučnika u regionu koji ovu metodu praktično primenjuje, a kroz projekat je uspostavljen sistem koji će u slučaju ekstremnih događaja u budućnosti omogućiti odgovarajuće studije atribucije u kratkom vremenskom periodu nakon samog događaja.
O autorima
Dr Vladimir Đurđević je redovni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Dr Milica Tošić je istraživač saradnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.
Lazar Filipović je doktorant na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegove teme istraživanja su ekstremni klimatski i vremenski događaji i fizika oblaka.
