Foto: EFFIS / snimak izgorelih područja od 23. avgusta
Od kada se razbuknuo požar u Deliblatskoj peščari 5. avgusta, više puta smo čuli da je on „pod kontrolom”, pre nego što su vremenski uslovi ponovo izazvali njegovo širenje.
Mada se i dalje u medijima mogu pročitati procene o oko 4000 hektara izgorelih površina, satelitski snimci koje nudi evropski servis EFFIS oslikavaju daleko nepovoljniju situaciju. Poslednji izveštaj ovog servisa, od 25. avgusta, procenjuje da je ukupna površina izgorelog područja čak 11.493 hektara.
Ovo naravno nisu konačne brojke – u pitanju je procena koja se ažurira gotovo svakog dana. Ali koliko su one pouzdane?
Kada se dogodi ovako katastrofalan požar, država može da aktivira sistem za upravljanje vanrednim situacijama EFFIS-a (Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima), a koji podrazumeva i satelitsko snimanje i procenjivanje na gotovo dnevnoj bazi.
Za ove potrebe se koriste savremeni, napredni satelitski sistemi kao što je Maxar WorldView, koji imaju sposobnost optičkog snimanja visoke rezolucije – tokom aktuelnih požara, Deliblatska peščara je snimana rezolucijom manjom od 4 metra, što omogućuje relativno precizne procene spaljenih područja.
Od 8. avgusta do danas, EFFIS je napravio 16 snimaka razvoja požara u Deliblatskoj peščari, a u toku tog perioda, procenjena spaljena površina porasla je sa oko 2500 na skoro 11.500 hektara.
Naravno, ovo nije „sirova” slika koju nudi satelit, već rezultat analize koju na osnovu satelitskih snimaka vrše stručnjaci iz EFFIS-a, a tokom koje se proveravaju podaci, prave procene i isključuje „šum” od oblaka, dima i drugih prirodnih fenomena.
Drugim rečima, iako nisu konačne – za to će biti potrebna i procena sa terena jednom kada požar bude ugašen – ove procene su, u trenutku kada požar traje, najpouzdanije brojke koje imamo.
Kada su požari ovako veliki, gašenje je često nemoguće. O tome kako se boriti sa požarima koje je nemoguće ugasiti pisao je dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u autorskom tekstu.
