Nakon više decenija kontinuiranih napora za očuvanje tigrova u Nepalu, njihova populacija pobedonosno se oporavlja. Dok je pre petnaestak godina u divljini bio svega 121 tigar, danas je njihov broj preko tri puta veći – procenjen na 429 jedinki, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF).
Početkom 2010. godine, Nepal je bio jedna od ukupno 13 zemalja, u kojima žive tigrovi, koje su obećale da će sačuvati ovu vrstu i da će do 2022. duplirati njihov broj.
Kada je bilo vreme za presek, i to u godini tigra po kineskom kalendaru, u nepalskoj divljini prebrojano je 355 jedinki, što znači da je cilj zapravo premašen. Od te 2022. do najnovijeg bilansa u ovoj, 2026. godini, populacija u Nepalu uvećala se za još 74 životinje, dostižući brojku od 429 tigrova.
Međutim, ovaj rezultat ne bi bio moguć bez holističkog pristupa koji stavlja fokus na dobrobit lokalne zajednice, olakšavajući suživot ljudi i divljih životinja.
„Ulaganjem u efikasne programe suživota”, naglasio je Gana Gurung, direktor WWF Nepal, „Nepal može nastaviti da nudi snažan model zemljama u kojima tigrovi žive.”
S obzirom na to da se veliki predatori širom sveta posmatraju kao pretnja po domaće životinje i ljudske živote, koji su to načini koji unapređuju koegzistenciju ljudi i snažnih mačaka?
Najpre, više od pet hiljada nepalskih domaćinstava zaštićeno je pomoću ograđenih prostora i sistema za rano upozoravanje koji su dostavili preko milion upozorenja na divlje životinje. Istovremeno, WWF zajedno sa partnerima radi sa lokalnom zajednicom i daje smernice ljudima kako bi im pomogli da smanje rizike i bezbedno reaguju kada se nađu u blizini tigrova.
Pored toga, programi osiguranja stoke i kompenzacija štete pomažu porodicama da se oporave od gubitaka usled eventualnih napada tigrova, čineći suživot praktičnijim i održivijim. Tu je i zarada od smeštaja i inicijativa za ekoturizam koja Nepalcima pokazuje opipljive koristi od očuvanja prirode i vrsta.
Naposletku, Nepal je još 1996. godine doneo zakon koji usmerava 30-50% prihoda od turizma u nacionalnim parkovima u okolne zajednice u zaštitnoj zoni. Uspostavljajući vezu između turizma vezanog za tigrove i finansiranja lokalne infrastrukture, kao što su škole, putevi i bolnice, država je još decenijama ranije stanovnicima dala direktan finansijski ulog za opstanak predatora.
Upravo promenom perspektive na divlje životinje, meštani u okolini zaštićenih područja čak su i sami postali aktivni partneri u konzervaciji, osnivajući lokalne jedinice protiv krivolova koje patroliraju šumama.
Ali u ovom poduhvatu svakako nisu usamljeni. Vojska Nepala takođe je uključena u borbu protiv lovokradica kako na tigrove, tako i na nosoroge: preko 9.000 vojnika uposleno je na zaštiti nacionalnih parkova, rezervata prirode i lovilišta. Oni svakodnevno obilaze zaštićena područja peške ili na biciklima i slonovima, stvarajući gustu mrežu nadzora koja odvraća komercijalne krivolovce.
Združenim naporima čuvara parkova, vojske i civilnog društva, Nepal je uspeo da tokom nekoliko godina ostvari „nulti krivolov”: prvi put to se desilo 2011. godine kada lovokradice nisu uspele da ulove niti jednog jedinog nosoroga. Nekoliko godina kasnije, 2014, Nepal je postao prva zemlja na svetu sa nultim krivolovom na svoje tri glavne vrste istovremeno – nosoroge, slonove i tigrove.
Uz sve navedene nacionalne poduhvate, povećanju populacije tigrova kumovala je i međunarodna saradnja. S obzirom na to da oni lutaju i ne poznaju granice, između Indije i Nepala napravljen je vitalni i nagrađivani prekogranični koridor za divlje životinje, dugačak oko 13 kilometara, koji im omogućava bezbedan prelazak iz jedne u drugu zemlju i beleži rastuću popularnost među divljim mačkama.
Tigrovi se na Crvenoj listi Međunarodne unije za prirodu (IUCN) i dalje vode kao ugrožena vrsta na globalnom nivou koja je ostvarila samo oko 14% svog punog potencijala oporavka.
Međutim, upravo zbog toga je uspeh Nepala dragocen: on ne predstavlja samo lokalnu pobedu, već recept za to kako „otključati” neiskorišćen potencijal kroz suživot ljudi i divljih životinja.
