Ilustracija: Nik / Unsplash
Po podacima za 2025. godinu koje nudi Eurostat, pet najvećih proizvođača sladoleda u Evropi su, redom, Nemačka, Italija, Francuska, Španija i Belgija.
Ono što ovo kratko saopštenje ne pokazuje je da je odmah posle ovih pet „sladolednih giganata”, na šestom mestu u Evropi po proizvodnji sladoleda Poljska, a odmah posle nje – Srbija.
Srbija je prošle godine proizvela preko 86 miliona litara sladoleda.
Doduše, treba imati u vidu da podaci o proizvodnji nisu dostupni za baš svaku zemlju, tako da je moguće da se određene zemlje koje ne dele ovakve podatke, kao što su Švajcarska ili Velika Britanija, ipak nalaze iznad Srbije. Ali Srbija proizvodi više sladoleda od Grčke, Češke, Bugarske, Holandije, Rumunije…
Takođe, važno je i napomenuti da su sve zemlje koje proizvode više od Srbije u apsolutnim brojkama zapravo daleko veće zemlje – i ekonomski i po broju stanovnika.
Kada bismo želeli da uporedimo proizvodnju sladoleda po broju stanovnika, Srbija bi se našla na četvrtom mestu u Evropi, posle Belgije, Severne Makedonije i Litvanije.
A kada bismo to isto uradili sa ekonomijom, odnosno BDP-jem, Srbija bi u Evropi bila druga, posle Severne Makedonije.
Veličina srpske ekonomije je oko 0,5% ukupne ekonomije Evropske unije, mereno u nominalnom BDP-ju. A ako uporedimo količinu proizvedenog sladoleda, udeo Srbije u odnosu na celokupnu evropsku proizvodnju je višestruko veći – preko 2,5%.
Srbija je regionalni lider u proizvodnji sladoleda, i jedan od najvećih „spoljnih” izvoznika u EU.
Naime, kako pokazuju podaci Svetske banke, posle Velike Britanije, Srbija je najveći izvoznik sladoleda u Evropsku uniju. Po poslednjim dostupnim podacima, iz 2024. godine, Srbija je u EU izvezla preko 25.000 tona sladoleda, a otprilike svaki treći kilogram sladoleda koji je uvezen u Evropsku uniju došao je iz Srbije.
Ukupna vrednost ovog izvoza procenjena je na preko 83 miliona dolara u 2024. godini.
Srbija nije oduvek bila ovakva „regionalna velesila” u proizvodnji sladoleda. Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, samo u poslednjih 10 godina, proizvodnja u Srbiji porasla je čak 2,5 puta: sa oko 20.000 na preko 53.000 tona sladoleda godišnje.
Obratite pažnju da evropski Eurostat i srpski RZS koriste različite mere, litre naspram kilograma.
Zašto pričamo o sladoledu? Zato što rast proizvodnje – i popularnosti – sladoleda u Srbiji ne treba da nas iznenadi. U zemlji koja je po mnogo čemu nepripremljena na sve vrelija leta, sladoled više nije samo letnja poslastica, već je za mnoge od nas postao važan element komfora tokom nesnosnih vrućina.
Istovremeno, ni proizvodnja sladoleda ne može da izbegne uticaj klimatskih promena.
Proizvodnja nekih od ključnih sastojaka sladoleda, kao što su kakao i vanila, ugrožena je promenama klime, što smo prethodnih godina mogli da osetimo i kroz ubrzani rast cena čokolade.
A kako raste popularnost sladoleda, raste i proizvodnja, a sa njom i potražnja za zamrzivačima, što u letnjim mesecima znači i povećanu potrošnju struje. Zbog toga se vrše naučna istraživanja održivosti industrije sladoleda.
Naravno, nećemo ostati bez sladoleda. Ali možda nije loše da razmišljamo i u tom pravcu: kako da njegovu proizvodnju učinimo održivijom i manje stresnom po našu okolinu. Posebno zato što će naša „glad” za sladoledom gotovo sigurno nastaviti da raste sa sve vrelijim letima u budućnosti.
