Gradić Timure pre i posle katastrofalne poplave / Satelitski snimci: Planet Labs
U sredu, 26. avgusta, u Nepalu, blizu granice sa Kinom, došlo je do katastrofalne bujične poplave. Prema poslednjim podacima, preko 1.000 ljudi izgubilo je život, a više od četiri hiljade osoba vode se kao nestale.
Ali uzrok ove nepogode nisu bile obilne padavine i oluja, nego odlomljeni lednik. Sve je počelo visoko u Himalajima, na nadmorskoj visini od preko 5.000 metara.
Satelitski snimci i seizmički podaci ukazuju na to da se ogromna masa kamene podloge i glečerskog leda otkinula sa padine severno od Lantang Lirunga. Iako naučnici i dalje pokušavaju da rekreiraju tačan sled događaja, prema preliminarnim procenama, komadi leda, voda, mulj i stene kreirali su tzv. bujični tok otpada, koji se survao u dolinu 1.200 metara niže i pregradio reku Lende Kola.
Udar urušene mase u dno doline bio je toliko snažan da je Američki geološki zavod (USGS) registrovao potres magnitude 5,2 na Rihterovoj skali. Zavod je ovo klizište, praćeno oslobađanjem seizmičke energije, pripisao tzv. glacijalnom kolapsu – pojavi potpunog ili delimičnog raspadanja lednika.
Kada je ubrzo došlo do pucanja novonastale prirodne brane, stvorio se unutrašnji, odnosno glečerski cunami – džinovski vodeni zid koji je pojurio nizvodno.
Dostižući mestimično brzinu i do 150 km/h, razarajući talas stigao je do granice između Nepala i Kine, a tih dvadesetak kilometara prešao je za svega sedam minuta. Događaj je bio toliko iznenadan da prve pogođene zajednice u ovom području, gde se nalet desio nešto posle pola devet ujutru po lokalnom vremenu, prethodno uopšte nisu dobile SMS upozorenje koje je poslato na skoro 680.000 brojeva oko 9 i 15.
Bujica je zbrisala nepalske gradove popularne među planinarima i hodočasnicima, razorila hidroelektranu Rasuagadi i odnela desetine mostova, prouzrokujući nemerljive gubitke ljudskih života i ogromnu štetu na infrastrukturi.
Zastrašujući snimci na društvenim mrežama i u medijima verovatno najbolje oslikavaju razmere tragedije: u očaju i panici, meštani i turisti pokušavaju da se sklone sa puta bujice i da sačuvaju živu glavu, dok voda nosi i uništava sve pred sobom.
Trenutno su u toku spasilačke operacije i potraga za nestalima, sa posebnim fokusom na tunele u kojima su zarobljeni radnici hidroelektrana. Međutim, opasnost nažalost još ne jenjava.
Tokom proteklog vikenda, loše vreme je u nekoliko navrata prekinulo misiju spasavanja. Uz to, postoji zabrinutost da bi jezero koje se formiralo na samoj granici Nepala i Kine, nedaleko od prethodno devastiranog graničnog prelaza Đirong, takođe moglo da dovede do drugog poplavnog talasa, prenose mediji. Stanje ovog jezera pomno se prati pomoću satelita, radara i dronova, a rizici od prelivanja su pojačani usled kiša.
Budući da su hiljade ljudi ostale bez doma i imovine, nepalske vlasti u saradnji sa lokalnim organima procenjuju štetu i ubrzano rade na prikupljanju domaćih i međunarodnih finansijskih sredstava za trajnu rehabilitaciju pogođenih zajednica.
Naposredno nakon prvog udara, u periodu od 27. do 28. avgusta, stručnjaci su se okupili u kineskom gradu Čengdu kako bi razgovarali o tome kako ublažiti upravo takve i slične rizike na Himalajima.
Da li su klimatske promene doprinele katastrofi?
Uprkos tome što je udeo zemlje u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte manji od 0,1%, Nepal je posebno osetljiv na pretnje klimatskih promena, što baca svetlo na temu klimatske nepravde.
Prošlonedeljna katastrofa je surova ilustracija problema na koje klimatolozi godinama upozoravaju: zaleđena prostranstva na Himalajima se menjaju, izlažući milione opasnostima koje je sve teže predvidive i, u nekim slučajevima, sve razornije, pišu Ujedinjene nacije (UN).
Na širem području Himalaja postoji više leda nego na bilo kom drugom mestu na planeti, izuzev Arktika i Antarktika. Istovremeno, prostor se zagreva duplo brže od globalnog proseka što dovodi do ubrzanog povlačenja lednika.
Ranije istraživanje upozorilo je da su, kao rezultat zagrevanja, tamošnji glečeri između 2010. i 2020. godine nestajali 65% brže nego u deceniji pre. Ali i dalje od toga, u izostanku klimatske akcije, svet bi mogao da izgubi čak 80% himalajskih lednika do kraja veka.
Ovo topljenje glečera, izazvano klimatskim promenama, dovodi do lančanog efekta – od pojave klizišta do nestašice vode za preko dve milijarde ljudi koje žive nizvodno od reka koje se snabdevaju sa Himalaja.
Zbog planinskog terena i ubrazanog topljenja lednika, i bujične poplave su jedan od rastućih izazova za Nepal. Očekuje se da će se poplave povezane sa glacijalnim jezerima u širem regionu Himalaja utrostručiti do 2100. Povećanje je evidentno već sada: od sredine 20. veka, ovi događaji su postali pet puta češći – dok ih je nekada bilo svega sedam po deceniji, danas ih je čak 34, otkriva studija iz septembra prošle godine.
Takve poplave se tipično javljaju kada se otopljena voda sakuplja u jezerima oko glečera koji se povlače, a zadržavaju je nestabilni led ili rastresite stene ili sedimenti. Kada te prirodne brane otkažu, ogromne količine vode mogu se ispustiti gotovo momentalno.
Iako rezultati mogu izgledati zastrašujuće slično, mehanika skorašnjeg događaja bila je drugačija – stene i led su se urušili sa planine, stvarajući bujicu ispod. Istraživači istražuju da li su ostaci privremeno pregradili reku pre nego što je prepreka popustila.
Istovremeno, takođe se procenjuje i kolika je bila uloga klimatskih promena. Ono što se trenutno zna jeste da se predeli na visokim nadmorskim visinama – gde se takve nepogode dešavaju – transformišu: glečeri se tope, permafrost odmrzava, stene postaju nestabilnije, a povećana količina vode od topljenja može dodatno oslabiti planinske padine.
Na ove pretnje upozorava i svetska javnost. Izvršni sekretar UN za klimatske promene, Sajmon Stil, naveo je u saopštenju da zagrevanje klime „čini tragedije poput ove, kao i mnoge druge širom sveta, znatno verovatnijim, češćim i razornijim, pri čemu su najranjivije zajednice često najteže pogođene.”
Na konferenciji za novinare u subotu, 29. avgusta, nepalski ministar spoljnih poslova Šišir Kanal pozvao je sve zemlje da se uhvate u koštac sa globalnim zagrevanjem:
„Tražimo od sveta da klimatske promene prihvati kao jedan od najvećih izazova sa kojima se Nepal i njegovi građani suočavaju, a to mora biti zajednički, globalni poduhvat.”
Slične poruke poslao je i premijer Nepala Balendra Šah. On je rekao da prošlonedeljni događaj nije bio uobičajena poplava, dodajući da je posredi „ogromna katastrofa za region, izazvana lavinom leda i kamenja na Himalajima”.
U objavi na društvenoj mreži Instagram, premijer Šah napisao je da ovaj događaj ukazuje na sve veće rizike sa kojima se, usled klimatskih promena, suočavaju na Himalajima.
„Zbog toga čitav region mora biti na oprezu, a ujedno je došlo vreme da pred međunarodnom zajednicom odlučno pokrenemo pitanje katastrofa sa kojima se suočavamo zbog klimatskih promena.”
