Leto na Arktiku je ove, kao i prošle godine, izuzetno toplo, što je dovelo i do velikog broja šumskih požara u nekim oblastima, poput Sibira, koji za sobom ostavljaju nove posledice na globalno zagrevanje i atmosferu.
Evropski servis za posmatranje atmosfere Kopernikus objavio je nove podatke o tome koliko su požari povećali emisije štetnih gasova i aerosoli. Kada se uzme u obzir period od 2003. godine do danas, koliko dugo ovaj servis prati promene u atmosferi, prošla i ova godina se po emisijama posebno ističu, a jun 2020. je oborio sve rekorde sa emitovanih 56 megatona ugljen-dioksida. Poređenja radi, ta količina veća je od ukupnih emisija Portugalije na godišnjem nivou.
Požari su bili posebno intenzivni u ruskoj republici Jakutiji i autonomnom okrugu Čukotka na krajnjem severoistoku Sibira, gde je temperatura u junu bila znatno veća od uobičajene za ovo doba godine. Požara je bilo i na Aljasci i severu Kanade, ali u znatno manjem obimu.
Do šumskih požara dovela je visoka temperatura u kombinaciji sa suvim zemljištem, a poznato je da se prilikom gorenja šuma u atmosferu oslobađaju veće količine ugljen-dioksida, kao i drugih polutanata, među kojima su i aerosoli. Iznad Sibira je i ovih čestica bilo mnogo više u poređenju sa letima prethodnih 17 godina.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Na Arktiku je porast temperature dosta veći od globalnog proseka, početak ove godine u Sibiru bio je najtopliji dosad izmeren, a ovaj trend nastavio se i u junu. Tokom ovog meseca temperatura je u proseku bila za 5 stepeni Celzijusa viša od uobičajene, ali u nekim oblastima zabeležen je i porast od čak 10 stepeni. Najneobičniji je podatak iz grada Verhojanska gde je 20. juna temperatura dostigla 38. podeok, što je za 18 stepeni više od prosečnog dnevnog maksimuma za ovo doba godine.
