Emanuel Makron najavio je tokom samita o biodiverzitetu One Planet da će Francuska uložiti 14 milijardi dolara kako bi pomogla da se projekat izgradnje Velikog zelenog zida ubrza, a ovaj iznos predstavlja 42% ukupnih sredstava koji su potrebni kako bi se projekat uspešno realizovao do 2030.
Veliki zeleni zid je zamišljen kao pojas vegetacije koji se prostire od Atlantskog okeana do Crvenog mora. Prema planu, on po završetku realizacije treba da bude dugačak skoro 8000 kilometara, a širok oko 15 kilometara.
Realizacija projekta je započela 2007. godine u saradnji 11 država kroz koje bi se ovaj pojas vegetacije prostirao, međutim, u međuvremenu se nije postiglo mnogo a glavni razlog sporog napretka je nedostatak sredstava.
U svetu nakon pandemije koronavirusa, dok se države Sahela bore sa niskim budžetima i finansiranjem, bespovratna sredstva će moći da pomognu u bržem postizanju ciljeva, saopštile su Ujedinjene nacije, a Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš dodao je da su rešenja zasnovana na prirodi, poput Velikog zelenog zida, posebno obećavajuća u oporavku od koronavirusa.
Pored obećane donacije Francuske, Svetska banka je obećala pet milijardi dolara za ozelenjavanje u regionu Sahel. PROGREEN, globalni fond Svetske banke posvećen jačanju napora zemalja da se pobrinu za rešavanje problema degradacije zemljišta, takođe će uložiti 14,5 miliona dolara u pet zemalja regiona Sahel, tačnije u Burkinu Faso, Čad, Niger, Mali i Mauritaniju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Obnova degradiranog zemljišta sađenjem vegetacije trebalo bi da znatno unapredi uslove života i pruži mogućnosti za privredne aktivnosti stanovništvu Sahela. Pored toga, pravljenje Velikog zelenog zida omogućiće uklanjanje uklanjanje 250 miliona tona ugljenika iz atmosfere i kreiranje 10 miliona „zelenih” radnih mesta.
Predsednik Mauritanije i trenutni predsedavajući Konferencije šefova država i vlada Panafričke agencije Velikog zelenog zida Mohamed Cheikh El-Ghazouani pohvalio je najavljena ulaganja u Veliki zeleni zid.
Da podsetimo, sadnja Velikog zelenog zida trebalo bi da se završi do 2030. godine, ali dosad je, za 13 godina, ozelenjeno samo 4% od planirane površine zida.
Detaljnije smo o Velikom zelenom zidu pisali u jednom od prošlih tekstova, koji možete pročitati OVDE.
