Decenijama za nama veliki broj multinacionalnih korporacija stvarao je svojim poslovanjem veliki broj ekoloških problema. Ogromne količine otpada, zagađenja vode, vazduha i zemljišta, promena izgleda okoline, samo su neke od posledica delovanja kompanija koje posluju u različitim industrijama.
Kako su problemi zaštite životne sredine postajali sve važniji za stanovništvo, to su ubrzo prepoznale i mnoge kompanije. U svom poslovanju sve više su isticale stavke da su njihovi proizvodi u skladu sa principima zaštite životne sredine. Međutim, iza toga se često krije lažno predstavljanje poslovnih poteza i trka za profitom.
Greenwashing (ekomanipulacija, zeleno zataškavanje, lažni zeleni marketing) predstavlja svesno i ciljano predstavljanje poslovanja pojedinca ili organizacije (najčešće kompanija ili političkih partija) ekološki održivijim nego što je to u praksi slučaj. Takođe termin može uključivati i to da proizvodi izgledaju ekološki prihvatljiviji nego što zapravo to jesu, korišćenjem slika prirode na njihovim etiketama ili uključivanjem nejasnih potvrda poput „prirodnih“ za koje možda ne postoji zakonski standard.
Šta kaže nova EU regulativa?
Pored rastućeg pritiska na kompanije da svoje poslovanje učine održivijim, sa istim zahtevima se susreću i investicioni i penzioni fondovi, kao i finansijske institucije. Od njih se prvenstveno traži da prestanu sa investiranjem u fosilna goriva, ali i da obrate pažnju na generalni uticaj koji njihove investicije imaju na životnu sredinu i društvo u celini. Zato je sada mnogim kompanijama i pojedincima koji ulažu u investicione fondove važno da znaju njihov ESG (Environmental, Social and Governance) rejting kojim se zapravo meri održivost poslovanja investicionog fonda.
Na pravcu prethodno definisanog, Evropska unija je tokom 2020. godine najavila novi set finansijskih pravila i mera kojima želi da reši postojeće probleme u poštovanju standarda kada se govori o zelenom i održivom poslovanju. Iz tog razloga od 10. marta ove godine otpočela je prva faza primene novih pravila. Ovim paketom EU želi da natera kompanije da transparentnije prikažu koliko je zapravo održivo njihovo poslovanje.
Kroz novu legislativu koja nosi naziv Sustainable Finance Disclosure Regulation (SFDR), EU želi da postigne nekoliko važnih stvari. Prvo da se urede svi dosadašnji nedostaci u vidu netačno plasiranih informacija koje se odnose na održivost, ali koje su povezane i sa pitanjima klime. Zatim da se pruži podrška onima koji su zapravo zaista poslovali u skladu sa održim pravilima i standardima i na kraju da se privuku investicije. Naime, kroz poštovanje i primenu pravila EU očekuje da će u narednih nekoliko godina biti uloženo preko hiljadu milijardi evra u nove održive investicije.
Putem pomenute regulative od ovog marta svi fondovi i kompanije moraće da transparentno predstave na koji način su uzeli u razmatranje rizike po održivost prilikom planiranih investicija. Takođe, fondovi koji svoje poslovanje predstavljaju kao ekološki ili društveno odgovorno moraće da pruže sve detalje o svojim ciljevima i načinima na koje planiraju da ih ostvare.
Kako navodi Lucien Firth iz advokatske firme Simmons & Simmons, ova pravila će se ticati svakakog entiteta ili proizvoda. Na taj način EU ne želi da pravi povlašćene položaje, već ovim pokriva sve aktere na tržištu u cilju sprečavanja novih slučajeva greenwashing-a.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako ovo pomaže da automobilska industrija smanji uticaj na klimatske promene?
Automobili su jedan od najvećih izvora emisija ugljen-dioksida i ujedno veliki zagađivač vazduha. Poseban problem sa vozilima jeste njihova brojnost i starost, ali i što najveći broj tih vozila kao energent za pokretanje koristi dizel ili benzin. Međutim, važno je istaći i analize za 2020. godinu Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA). Tako podaci ovog udruženja pokazuju da su podsticajni paketi za kupovinu vozila na električni pogon, koja imaju nisku ili nultu emisiju ugljen-dioksida, podstakla rast kupovine istih u zemljama EU u 2020. godini.
Ukupno posmatrano, više od petine (22,4%) novih vozila koja su u 2020. kupljena u Evropskoj Uniji činila su električna i vozila na hibridni pogon. To čini veoma veliki porast pošto su ove vrste automobila u 2019. činile manje od 10% prodaje.
Međutim, dok raste broj električnih vozila na evropskim putevima i dalje dominiraju vozila na dizel i benzin. EU zato želi novim pravilima da počevši od 2022. godine natera proizvođače automobila da transparentno iskažu koliko njihove investicije daju doprinos ublažavanju klimatskih promena. Cilj je da se automobilske kompanije stimulišu da kroz takmičenje u realizovanju ESG ciljeva i transparentno predstavljanje rezultata ostvare bolji učinak na tržištu i steknu poverenje potrošača.
Za pojedine proizvođače automobila i lobi grupe ova pravila nisu u velikoj meri dobrodošla. Ona su svakako prihvatljivija proizvođačima koji se sve više okreću vozilima na električni pogon. Posebni podsticaj ova pravila mogu imati na sve veći trend prelaska i pokretanja proizvodnje vozila koja su CO2 neutralna, što je i jedan od važnih elemenata borbe sa klimatskim promenama.
Primena standarda u poslovanju kompanija u Srbiji
I dok EU na sve načine želi da uredi poslovanje kompanija na svojoj teritoriji, van njenih granica postoje slučajevi koji su veoma često daleko od poštovanje bilo kakvih pravila i standarda. U Republici Srbiji, veoma mali broj kompanija poštuje ESG standarde, a one koje to i čine uglavnom su pojedine strane kompanije.
Međutim mnogo je veći problem sa onima koje to ne čine. Tako sa ekološkog aspekta svakodnevno se u medijima viđaju na delu nepoštovanja normi i standarda. Kao najbolji primer toga mogu poslužiti kompanije Zijin Bor Copper u Boru, Elixir Zorka iz Šapca ili Železara u Smederevu.
Više o ovoj pojavi možete saznati i u odličnom postu sa Instagram stranice ekokorijen.
