Da li je energetska tranzicija pravedna

Dugi niz godina se već govori o neminovnosti energetske tranzicije, odnosno prelaska na veću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i odustajanja od proizvodnje energije iz uglja. Međutim, često se u toj priči zanemaruje značaj da ta tranzicija mora biti i pravedna. Najednostavnije rečeno, potrebno je da prilikom energetske transformacije budu zadovoljeni interesi svih aktera, a posebno onih koji u tom procesu moraju da napuste svoja radna mesta i prekvalifikuju se na druge radne pozicije.

Energetska tranzicija predstavlja veoma važnu temu današnjih generacija, ali i za sve one koje će tek doći. Naime, decenijama su neobnovljivi izvori (fosilna goriva) predstavljali dominantan izvor energije u čitavom svetu. Ubrzani privredni i tehnološki razvoj, zahtevao je potrebe za velikom proizivodnjom energije. Shodno tome i posledice su bile sve primetnije, te se današnje genaracije suočavaju sa velikim izazovom rešavanja problema klimatskih promena.

Iako je i dalje u velikoj meri prisutna proizvodnja energije iz uglja, razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ipak je poslednjih godina u sve većem porastu, što pokazuju i podaci.

Primera radi tokom prethodne godine, na nivou Evropske unije je po prvi put generisano više struje iz obnovljivih izvora, nego iz fosilnih goriva. Tako je prema podacima EMBER i Agora Energiewende u 2020. godini 38% energije u EU proizvedeno iz obnovljivih izvora, dok su za nijansu slabiji bili neobnovljivi izvori sa 37%. U godinama koje su pred nama, svakako da shodno visokim ulaganjima, možemo očekivati da ne samo u Evropi, nego i širom sveta da se procenti energije iz obnovljih izvora samo još više uvećavaju. 

Prelazak na obnovljive izvore ekološki, socijalni i ekonomski značaj

A šta zapravo podrazumeva pravedna energetska tranzicija?

Da bi bila postignuta u potpunosti, energetska tranzicija mora da zadovolji i druge važne elemente. Tu se u prvom redu pre svega ističe socijalni aspekt, koji je često zanemaren u ovom procesu. Ali kada dođe do zadovoljenja ekološkog, socijalnog i energetskog aspketa, onda se može govoriti o uspešno zatvorenom krugu i stvaranju jednog održivog sistema.

Otvaranjem, primera radi, novih solarnih, vetro i hidroelektrana, ostvaruje se i otvaranje novih radnih mesta. U svakom pogledu za jednu državu ovo je od višestrukog značaja, ali kakvo je stanje kada se gase termoelektrane?

U takvim slučajevima je potrebno voditi računa o radnicima, pre svega rudarima, s obzirom na njihovu brojnost i kvalifikacije, ali i svim onima koji su važni delovi rada tih postrojenja. Tu se prvenstveno misli na obezbeđivanje poštovanja prava i obaveza koje postoje prema njima. Ti uslovi se odnose na pitanja prevremene penzije, isplate nadoknada i dodataka, pružanja podrške pri započinjanju svojih privatnih poslova, ali posebno značajnih prekvalifikacija ove radne snage.

Shodno potrebnim troškovima za pomenute obaveze prema ovim radnicima, vrlo je važno da ne dođe do izvrgavanja obećanog. Zato što su u ovim slučajevima prava radnika ta koja su u velikoj meri ugrožena. Dodatni problem predstavlja i često nepostojanje jasnog plana i strategija kako će, uglavnom veliki broj radnika, nastaviti svoj radni vek i živote posle zatvaranja postrojenja za proizvodnju i sagorevanje uglja.

U Evropskoj Uniji je poslednjih godina prepoznat značaj pravedne tranzicije. Zato je kroz Mehanizam za pravednu tranziciju, koji je deo investicija planiranih Evropskim zelenim planom, Evropska komisija je tokom 2020. godine opredelila oko 100 milijardi evra za potrebe pravedne energetske tranzicije. Na zahtev 18 država članica Unije, obezbeđena su pomenuta ulaganja, pomoću kojih će države članice dobiti neophdnu ekspertsku i stručnu pomoć od strane Komisije, a sve u cilju što uspešnijeg postizanja pravedne tranzicije.

Neodstupanje od uglja na Zapadnom Balkanu – problem i za pravednu tranziciju

Akteri na Zapadnom Balkanu su i te kako oslonjeni na proizvodnju energije iz uglja. Samim tim i energetski sistemi ovih država su u velikoj meri zavisni od iskopavanja i sagorevanja ovog energenta. Pored prekomernog zagađenja vazduha, koje je posledica rada termoelektrana, izazov predstavlja i proces tranzicije i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Iako značajan, ovaj proces kod svih država teče veoma sporo, što najbolje pokazuju neispunjeni planovi za ostvarivanje zacrtanih ciljeva ukupne proizvodnje energije iz obnovljvih izvora. U slučaju Srbije poslednjih nedelja su aktuelni novi zakonski okviri, kao i novi cilj da se do 2040. godine ostvaruje 40% energije iz obnovljivih izvora. Gledano iz današnje perspektive, dostizanje ovog cilja izgleda sasvim izvodljivo, ali ipak ostaje da se vidi kako će taj proces u Srbiji teći s obzirom na njene planove za proizvodnju energije iz uglja.

Region Zapadnog Balkana svakako siromašniji u odnosu na Evropsku uniju, a pored toga, često su i radna prava radnika ugrožena. Pored toga što je energetska tranzicija u ovom regionu spora, problem je i u njenoj pravednosti. Srbija koja je u velikoj meri okrenuta uglju, a i s obzirom na planove za njegovu dugoročnu eksploataciju, vrlo je upitna i po pitanju pravednosti u tom domenu. Tu se posebno ističe nepostojanje planova za radnike koji su na udaru ove tranzicije, ali ni javnih politika kojima bi se detaljno ovakva pitanja uređivala i definisala. Na taj način se o pravednosti još uvek i ne razgovara, a još manje definišu ciljevi za njeno postizanje.

I u Crnoj Gori, koja u velikoj meri zavisi od postrojenja u Pljevljama, postoje problemi kada je reč o pravednoj tranziciji. Naime, iako nema detaljnih planova kojima će se definisati ovo pitanja, predstavnici nevladinog sektora upućuju na neophodnost spremnosti i postepenog pristupanja rešavanju problema.

Saradnjom i ulaganjima do pravednih rešenja

Da bi se pomenuto stanje u ovom regionu popravilo, neophodna je saradnja među državnim akterima u cilju rešavanja problema. Kao jedan od takvih vidova saradanje može se izdovojiti Platforma za podršku energetskoj tranziciji.

Uz podršku Svetske banke, ali i Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Sekretarijata Energetske zajednice i drugih, želi se postići saradnja, a pre svega razmena iskustava iz prakse i pomoć pri usvajanju dokumenata u cilju postizanja pravedne tranzicije. Ova incijativa ima za cilj da pomogne pravednu tranziciju u zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajine.

Ovakve inicijative posebno su značajne za države Zapadnog Balkana iz ugla prakse. Naime, deo podrške čine i predstavnici poljskog Nacionalnog fonda za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama. Njihov značaj se ogleda u pružanju saveta, jer je Poljska u prethodnim godinama uspela da smanji broj rudara u procesu tranzicije sa čak 400.000 na 80.000, ali kako su i sami isticali postojalo je mnogo grešaka u postizanju pravednosti te tranzicije.

Da se problemi dešavaju i u razvijenim državama Zapadne Evrope, najbolje mogu posvedočiti stanovnici belgijskog grada Genka.

Ovaj rudarski grad je tokom XX veka doživeo transformaciju u pogledu radne snage. Veliki broj zaposlenih je iz rudarstva u periodu između 60-ih i 80-ih godina prekvalifikovan za rad u automobilskoj industriji. Tako je ovaj grad predstavljao primer dugoročnog, ali uspešnog pravednog prelaska radne snage iz jednog u drugi privredni sektor. Međutim, tokom prethodne decenije stanovnici Genka su se susreli sa iznenadnim padom proizvodnje u automobilskoj industriji i fabrika automobila u njihovom gradu je zatvorena. Tako je ovaj grad u samo pola veka morao da prolazi kroz još jednu transformaciju, pošto su brojni stanovnici ponovo ostali bez posla. Ovaj primer pokazuje da prekomerna oslonjenost na jednu industriju može ima velike posledice. Zato na ovakvim greškama, kao i na onima koji su činili u Poljskoj pri prekvalifikacijama rudara, najbolje se može učiti i sprečavati ponavaljanje istih.

Možda je pravi put da se ne razmišlja samo o pronalasku novog radnog mesta za ljude koji su u industriji fosilnih goriva, već im treba pomoći da razviju nove veštine koje su potrebne za moderno tržište rada, i na taj način im omogućiti da budu nezavisni.

Energetska tranzicija neminovno predstavlja stanje sa kojim se susreće celokupna svetska populacija, a sa kojim će se u narednim decenijama susretati i buduće generacije. Iako veoma značajna, da bi bila potpuna, ona samim tim mora da bude i pravedna. Zato je od velike važnosti da u narednim godinama i države na Zapadnom Balkanu ulože velike napore i sredstva kako bi pri prelasku na obnovljive izvore, postigli uspehe i na socijalnom polju po pitanju prava i interesa različitih profila radnika koji su tom tranzicijom najpogođeniji.