Fotografija: Jorge Láscar CC BY 2.0
Sa dolaskom letnjeg perioda godine počinju i problemi sa prekomerno visokim temperaturama i većim potrebama za vodom. Posebno je ovaj problem izraženiji kada smo na otvorenom i izloženi sunčevom zračenju. Sa promenama u klimi, leta postaju sve toplija, a sa njima je i sve češća pojava toplotnih talasa kada se ne preporučuje preterano dug boravak napolju. U takvim periodima u mnogim gradovima često možemo videti cisterne sa vodom za rashlađivanje.
Međutim, jedan od načina da se osvežimo jeste i konzumiranje vode sa javnih česmi. Njihov značaj nije samo u rashlađivanju, mada im je to primarna namena, već one mogu da podstaknu rast svesti kod građana o potrebama smanjenja plastičnog otpada.
Toplotni talasi povećavaju potrošnju flaširane vode
Shodno promenama u klimi građani su u vrelim danima primorani da imaju vodu kod sebe. Ta negativna posledica klimatskih promena dovela je i do prekomerne kupovine flaširane vode, čiju u najvećem broju slučajeva plastičnu ambalažu, građani odlažu kao otpad. Na taj način, građani su pri rešavanju svojih potreba doveli praktično do stvaranja novog problema.
Toplotni talasi imaju veliki uticaj na potrebe stanovništva za vodom, podaci iz Velike Britanije pokazuju da se tokom toplotnog talasa 2006. prodaja flaširane vode u pojedinim supermarketima duplirala, dok je na nivou cele 2018. zabeležena rekordna prodaja flaširane vode u ovoj zemlji što se povezuje jednim od najtoplijih leta koje je Velika Britanija ikada iskusila.
Konzumiranje vode sa javnih česmi i pozitivan uticaj na životnu sredinu
Kao odgovor na problem rasta plastičnog otpada, u Britaniji su odlučili da odgovore sa većim brojem mesta na kojima možete natočiti vodu.
Primer za to jeste London. Uvidevši probleme sa rastom otpada uprava grada je pre nekoliko godina odlučila da pilot projekotm postavi javne česme odnosno mesta za dopunu vode. Ukupno 20 novih javnih česmi imalo je za cilj da građane natera da smanje kupovinu flaša i da ambalažu zapravo dopunjuju na postojećim i novim javnim česmama. S obzirom na pozitivan odnos, građani Londona su dobili u još novih 50 javnih česmi čija je vrednost oko 5 miliona funti. Na ovaj način je uprava grada Londona je zajedno sa kompanijom Thames Water učestvovala sa podjednakim udelom u novim investicijama. Kao i u prethodnoj investiciji fokus postavljanja bio je na prometnim mestima kao što su tržni centri, metro stanice, ali i mestima za sport i rekreaciju.
Evropa je iz godine u godinu takođe na udaru toplotnih talasa. Zbog dvostukog problema u vidu klimatskih promena, ali i negativnog uticaja na životnu sredinu, reagovala je i Evropska komisija. Naime, uvidevši jasan nedostatak ovih objekata, Evropska komisija je predložila nacionalnim vladama članicama da se poveća broj javnih česmi i tako smanji zagađenje. Prema pojedinim analizama, kupovinom plastičnih boca sa vodom domaćinstva u EU godišnje potroše i preko 600 miliona evra. Sledivši preporuke u mnogim gradovima Evrope su nikle nove javne česme, koje su ujedno predstavile i arhitektonsku kreativnost.
Javne česme često nisu samo obični objekti. Česme poput Terazijske, Delijske ili Čukur-česme imaju izuzetnu kulturnu vrednost. Međutim, pored toga što su pojedine česme kulturna i istorijska dobra, veoma je značajani njihov uticaj na rešavanje ekoloških problema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nadležni i kvalitet vode sa javnih česmi u Beogradu
Na prostoru deset beogradskih opština nalazi se skoro 200 javnih česmi koje koriste vodu izvorskog porekla ili vodu iz gradskog vodovoda. O održavanju ovih česmi pre svega brine JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, u čiju nadležnost spadaju i fontane. Kada se govori o ispitivanju kvaliteta vode za piće sa javnih česmi, tu je pored JKP Beogradski vodovod i kanalizacija nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje. Posebno je važno istaći da Gradski zavod vrši proveru kvaliteta vode koja je izvorskog porekla, ali isto tako i analizu vode sa česmi koje koriste vodu iz gradskog vodovoda.
Tako je u martu mesecu na 16 ispitanih česmi koje koriste izvorsku vodu, voda za piće bila na svega njih 3. Međutim sa dolaskom toplijeg vremena od aprila meseca, vrši se ispitivanje vode na ukupno 32 javne česme sa izvorskom vodom. Na ovoj mapi Gradskog zavoda za javno zdravlje možete da vidite koje javne česme sa izvorskom vodom su ispravne za piće prema poslednjim analizama.
Iako voda za piće sa javnih česmi sa izvorskom vodom prema poslednjim ispitanim podacima pokazuje da je voda ispravna na 12/32 javne česme, stanje sa česmama koje koriste vodu gradskog vodovoda je dosta povoljnije. Razlog za to jeste i taj što je ovo prerađena voda, ali takođe ona prolazi i nekoliko procesa kontrole uključujući i dodatna ispitivanja. Uz to, objekti koji koriste ovu vodu nalaze se na mnogim lokacijama, a pre svega u parkovima i blizu pojedinih prometnih delova grada.
Javne česme – korisni primer iz regiona
Ljubljana koja je proglašena zelenom prestonicom Evrope za 2016. godinu, na ovom planu je promenila, uvećala ili poboljšala mnogo stvari, među kojima su i javne česme. S obzirom da je grad u osvajanju ove titule uspeo da uradi mnogo i po pitanju svesti građana, to je učinjeno i u slučaju sa racionalnijom potrošnjom vode. Naime, Ljubljana sa blizu 300.000 stanovnika nema veliki broj javnih česmi, ali je njihov broj porastao u poslednjih nekoliko godina.
Ono na šta su posebno obratili pažnju jeste njihovo strateško postavljanje, kako bi svi delovi grada bili jednako pokriveni ovim objektima. Takođe, jedna značajna stvar sa ovim gradom jeste mogućnost korišćenja mobilne aplikacije putem koje možete videti koliko ste udaljeni od najbliže javne česme, ali i saznati nešto više o njoj.
Javne česme neminovno predstavljaju značajnu kulturnu tradiciju mnogih gradova. Njihov društveni značaj je nesporan, a posebno što mogu dati doprinos i smanjenju, pre svega, plasičnog otpada. Kada se o tim objektima koji se nalaze u Beogradu govori, iako je njihova brojka zadovoljavajuća, potrebno je istaći da je očito potrebno da se više poradi na njihovom održavanju i kvalitetu. Voda sa javnih česmi u Beogradu jeste za piće, ali izvorska voda je često promenljivog kvaliteta, što pokazuju i analize iste.
Prilikom postavljanja novih javnih česmi u Beogradu treba prioritizovati prometna mesta kako bi se dao doprinos smanjenju stvaranja otpada i građanima olakšali vreli dani. Primer Londona i Ljubljanje mogu poslužiti mnogim gradovima širom Evrope kao primer kako se može podstići i rashlađivanje građana, ali ujedno i smanjenje kupovine flaširane vode i stvaranja nepotrebno velikih količina otpada.
