Čak 62 hiljade kritično ugroženih afričkih pingvina uginulo je od gladi u periodu od 2004. do 2011. godine, pokazuje nova studija međunarodnog tima istraživača. Razlog je pad populacije sardina, njihove glavne hrane, na manje od četvrtine njene najveće zabeležene brojnosti.
Posledično, kolonije pingvina nadomak obale Južne Afrike su desetkovane: procenjuje se da je u posmatranom osmogodišnjem periodu, usled nestašice hrane, uginulo 95% jedinki u reproduktivnom dobu na ostrvima Dasen i Roben.
Do kolapsa sardina – koji je prethodio kolapsu afričkih pingvina – doveli su klimatske promene i prekomerni ribolov.
Životinje su verovatno većinski izgladnele tokom perioda mitarenja. To je proces koji se odigrava jednom godišnje: pingvini tada odbacuju svoje istrošeno perje i zamenjuju ga novim kako bi održali izolaciju i vodootpornost.
Međutim, prilikom mitarenja – koje traje oko tri nedelje – jedinke moraju da borave na kopnu, bez mogućnosti da se vrate u vodu. Kako bi preživeli ovaj period gladovanja, neophodno je da se pingvini prethodno ugoje: ako pred mitarenje nisu uspeli da nakupe dovoljno telesnih masti, ishod je fatalan.
Na oba južnoafrička ostrva, godišnje stope preživljavanja odraslih pingvina, kao i udeo jedinki koje se nisu vratile u svoje kolonije na mitarenje, bili su značajno povezani sa indeksom dostupnosti plena u ovom regionu, navode autori studije.
Gubici koje su naučnici zabeležili u kolonijama sa ostrva Dasen i Roben nisu izolovani.
„Ovi padovi populacije preslikavaju se i u drugim oblastima”, rekao je dr Ričard Šerli iz Centra za ekologiju i konzervaciju na Univerziteta u Ekseteru.
Afrički pingvini pretrpeli su pad populacije od skoro 80% u poslednjih 30 godina. Zbog toga ih je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) proglasila kritično ugroženom vrstom, sa manje od 10.000 preostalih parova.
Veruje se da je početkom 20. veka bilo više miliona parova afričkih pingvina. A ukoliko se nastave današnji trendovi naglog i dramatičnog smanjenja, naučnici upozoravaju da već do 2035. godine neće biti dovoljno jedinki da nastave vrstu u divljini.
Samim tim, ova vrsta suočava se sa velikom pretnjom od izumiranja.
S obzirom na to da ispuštaju zvukove koji nalikuju na zov magaraca, afričke pingvine nazivaju još i magarećim pingvinima.
Ipak, u engleskoj terminologiji ovo ime je izbačeno iz formalne upotrebe jer par se par drugih vrsta iz Južne Amerike slično oglašava, a afrički pingvini žive isključivo u Africi.
Afrički pingvini svoju ishranu temelje na ribi, a sardine su ključne na njihovom jelovniku. Tokom pet od osam godina pokrivenih studijom, u vodama na zapadu Južne Afrike, biomasa vrste Sardinops sagax bila je ispod 25% njihove maksimalne količine.
Zagrevanje okeana i promene saliniteta vode doveli su do manjeg uspeha pri mrestu riba. S druge strane, ribolov u ovom regionu ostao je na visokom nivou.
Ova dva faktora, ruku pod ruku, izazvala su smanjenje količine plena za afričke pingvine, a onda posledično i pad njihove populacije.
Konzervatori preduzimaju direktne akcije na terenu, gradeći veštačka gnezda za mladunce pingvina, kontrolišući predatore i ručno othranjujući jedinke kojima je potrebna pomoć.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ipak, u svetlu rastućih nedaća za opstanak afričkih pingvina, neophodno je i održivije upravljanje ribolovom.
Ranije ove godine, u zonama oko šest najvećih kolonija za razmnožavanje pingvina u Južnoj Africi, uključujući ostrva Dasen i Roben, zabranjen je komercijalni ribolov tzv. mrežama plivaricama. Ovaj vid ribolova je izrazito efikasan i podrazumeva opkoljavanje jata riba velikom mrežom, a potom njihovo zarobljavanje zatvaranjem dna.
Jedan od autora studije, dr Azvianevi Makado iz južnoafričkog Ministarstva šumarstva, ribarstva i životne sredine, naglasio je da se nada da će ova zabrana „povećati dostupnost plena pingvinima u kritičnim fazama života”.
Iako ova studija obuhvata period do 2011, uvidi sa terena pokazuju da se situacija sa afričkim pingvinima od tada nije poboljšala. Rešavanje problema smanjenog ribljeg fonda zahteva hitnu akciju, ne samo zbog afričkih pingvina već i zbog drugih endemskih vrsta koje zavise od riba.
