Od sredine proteklog meseca, temperature na velikim područjima ledenih pokrivača na Antarktiku skočile su za, prosečno, deset stepeni Celzijusa iznad normale.
Kako prenose mediji, u pitanju je skoro rekordan toplotni talas tokom kojeg je, periodično i mestimično, za čak 28 °C toplije u odnosu na očekivanja. Odstupanja su najveća na istočnom Antarktiku: umesto između -60 i -50 °C, koliko je uobičajeno, meri se otprilike -30 do -25 °C, piše CNN.
Ali brojke ne otkrivaju čitavu sliku…
Događaj se odigrava u sred antarktičke zime koja traje šest meseci, između marta i oktobra. U tom periodu godine, do kontinenta na samom jugu planete dopire malo sunčeve svetlosti pa su temperature jako niske i u „debelom” minusu.
Slično stanje nastavilo se i u avgustu, pokazuju podaci sa sajta Weather and Climate. Primera radi, kod ruske istraživačke stanice Vostok, u kopnenim delovima Antarktika, u utorak, 6. avgusta, registrovana je prosečna dnevna temperatura od -41,2 °C, ali i novi dnevni rekord za maksimalnu temperaturu od -34,1 °C.
Iako to deluje prilično hladno, pogotovo kada se uporedi sa aktuelnim vremenskim prilikama kod nas, posredi je temperatura za čak 25,4 °C viša od tamošnje normale.
Inače, Vostok predstavlja mesto na kojem je izmerena najniža temperatura u globalnoj istoriji merenja na nivou zemlje: 21. jula 1983. bilo je -89,2 °C.
U svetlu klimatskih promena, isti dan kada je evidentirana rekordno niska temperatura, četrdeset jednu godinu kasnije, plasirao se kao najtopliji dan ikada zabeležen na planeti sa prosečnom temperaturom od 17,09 °C. Ovaj rekord bio je kratkog daha: već sutradan živa u termometru dosegnula je 17,16 °C.
Porast prosečnih globalnih temperatura u drugoj polovini jula 2024. povezuje se sa osmotrenim nadprosečnim temperaturama širom Antarktika, pokazuje analiza Službe za klimatske promene Kopernikus. Kako se navodi, tako ozbiljne anomalije nisu neuobičajene za antarktičke zimske mesece i takođe su doprinele rekordno toplom julu prošle godine.
Ma koliko vreme na Antarktiku bilo ekstremno, da bi globalni maksimumi bili srušeni, neophodno je da vrućine zavladaju mnogo širim prostorom.
U mesecu za nama, to se i dešavalo – počev od Srbije koja je doživela najtopliji jul od 1951. godine do Kine za koju je to bio najtopliji mesec u modernoj istoriji sa prosečnom temperaturom od 23,17 °C.
Najtopliji jul zabeležen je i u Japanu, Grčkoj, ali i u Dolini smrti koja važi za najtoplije mesto na Zemlji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Život na sve uzavrelijoj planeti ne obeležavaju samo žestoke vrućine, već i drugi vremenski ekstremi kao što su obilne kiše koje su prošle nedelje ubile preko 200 ljudi u Kini i Indiji.
Sve su to posledice globalnog zagrevanja na koje nas decenijama unazad upozoravaju naučnici. I lek je dugo poznat: razvoj obnovljivih izvora i čistih tehnologija. Na političkim liderima jeste da svetsku ekonomiju, hitno i ambiciozno, usmere ka zauzdavanju daljeg porasta temperature oko čega su se usaglasili još 2015. u Parizu.
