Foto: Flickr / Ronald Woan
Treću godinu zaredom, pokrivenost ledom oko Antarktika pala je ispod dva miliona kvadratnih kilometara. Ova brojka je samo jedan u nizu zabrinjavajućih signala o ozbiljnosti antropogenih klimatskih promena, ali šta nam ona zapravo govori?
Površina leda koji pluta okolo kontinenta nikada nije bila manja od dva miliona kvadratnih kilometara od 1979. godine kada su počela satelitska praćenja. Nakon što je ta granica prvi put oborena 2022, sada se to dešava već treću uzastopnu godinu, prenosi Gardijan, a potvrđuju podaci Američkog centra za sneg i led (NSIDC).
Naučnici upozoravaju da je još jedna izvanredno niska godina dodatni dokaz promene režima na prostoru Antarktika koji je posledica globalnog zagrevanja. U novim istraživanjima ističe se da je kontinent okovan ledom pretrpeo „naglu kritičnu tranziciju”.
Antarktik prolazi kroz relativno ustaljen ciklus, odnosno smenu dva tamošnja godišnja doba – leta i zime, i u skladu sa tim varira količina morskog leda.
Zimi se okeanska voda zaledi, a s obzirom na to da se radi o Južnom polu, ovo se odvija u periodu godine koji kod nas na severnoj polulopti važi za topliji (od marta do oktobra). Tada morski led tipično pokriva, u proseku, oko 18,5 miliona kvadratnih kilometara.
Sa druge strane, u antarktičkim letnjim mesecima (od oktobra do marta), ledene površine se drastično smanje. Leto svoj vrhunac dostiže pri samom kraju, u februaru i martu, kada površina morskog leda uobičajeno pada na svoj prosečan godišnji minimum od oko 2,5 miliona kvadratnih kilometara.
Ali minimum je poslednjih godina znatno manji nego ranije.
Pre tri godine, najniže zabeležene vrednosti u toku godine prvi put bile su ispod praga od dva miliona kvadratnih kilometara. Tako je i ove: 18. februara petodnevni prosek morskog leda iznosio je 1,99 miliona kvadratnih kilometara da bi se 21. februara smanjio na 1,98 miliona.
Najniže količine antarktičkog morskog leda u poslednjih četrdeset pet godina, od samo 1,78 miliona kvadratnih kilometara, izmerene su u februaru 2023. koja je bila najtoplija godina u dosadašnjoj istoriji merenja, a vrlo verovatno i u poslednjih sto hiljada godina.
Premda su gubici morskog leda izazvani i prirodnom varijabilnošću, temperature u antarktičkom regionu rastu skoro tri puta više od svetskog proseka koji iznosi 1,2 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što je direktna uloga morskog leda u porastu nivoa mora neznatna, njegov nestanak ipak i indirektno doprinosi ovoj pojavi. Morski led na Antarktiku predstavlja odbranu od oluja i okeanske vode za ledene ploče i lednike. Bez te zaštite, led na kopnu će se brže otapati što će prouzrokovati dalji porast nivoa mora.
Antarktička ledena ploča zauzima 14 miliona kvadratnih kilometara i sadrži 30 miliona kubnih kilometara leda. Njeno potpuno topljenje podiglo bi nivo mora za 70 metara.
Morski led je zapravo zamrznuta morska voda koja pluta na površini okeana. Tokom zime formira se na Antarktiku, kao i na Arktiku. U leto se povlači, ali nikada ne nestaje u potpunosti.
Važno je naglasiti da u morski led ne spada led na kopnu kao što su lednici i ledene ploče. Ipak, to ne umanjuje činjenicu da posledice njegovog topljenja nisu isključivo regionalne, već mogu da se odraze i na ostatak sveta.
Bele površine reflektuju znatno više sunčeve svetlosti u svemir u odnosu na okean. Kada se led povuče, otkrivaju se veće površine tamne vode koje upijaju više energije sunca. Zagrejaniji okeani posledično tope više leda, a ovaj efekat pozitivne povratne sprege mogao bi u narednim godinama da utiče i na globalnu klimu, navode iz Američke vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA).
Morski led zauzima oko 7% Zemljine površine, odnosno oko 12% površine svetskih okeana.
Nasuprot nekim zabludama, morski led ne doprinosi porastu nivoa mora, barem ne u onoj meri i na onaj način na koji se misli. Plutajući objekti, kao što su morski led ili sante, već se nalaze u vodi i shodno tome, oni se suštinski ponašaju kao kockica leda koja se topi u čaši i neće promeniti nivo vode.
Ali postoji jedan faktor koji se zanemaruje.
U pitanju je salinitet, odnosno razlika u gustini između slane i slatke vode. Zbog toga je morski let (iako minimalno) rezultovao porastom nivoa mora od 1,1 milimetra između 1994. i 2017. To je drastično manje u poređenju sa ledenim pločama sa kopna koje su, kako pokazuje jedna studija, od 1992. do 2020. podigle nivo mora za oko 21 milimetar.
