Australija poseduje bogat i raznolik biodiverzitet koji karakterišu endemske vrste ali se suočava se sa jednom od najviših stopa izumiranja u modernom svetu – nadežni organi sada žele da u potpunosti stanu na put daljem nestanku biljaka i životinja pomoću plana za „nulto izumiranje”.
U periodu od 2022. do 2032. država planira da izdvoji oko 225 miliona australijskih dolara (oko 147 miliona evra) za konzervaciju i oporavak vrsta čiji je opstanak doveden u pitanje, a sve u cilju sprečavanja dalje degradacije biološke raznovrsnosti.
Akcioni plan su zajedničkim snagama izradile lokalne zajednice, upravljači zemljišta, naučnici, ekološka udruženja, starosedelačko stanovništvo i drugi relevantni akteri.
Prioritet u sklopu ovog dokumenta, koji je ove nedelje predstavilo australijsko ministarstvo životne sredine i voda, ima ukupno 110 vrsta među kojima su beli morski konjic i noćni papagaj, kao i trideset predstavnika flore. Takođe je mapirano 20 područja koja će u narednoj deceniji biti podvrgnuta specijalnim merama za njihovo očuvanje – a na listi se nalazi šest ostrva.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dodatno, do 2030. planira se zaštita 30% nacionalne kopnene površine. Na taj način Australija se pridružila grupi od preko 100 zemalja sa istim težnjama.
Njihova polazna tačka nije sjajna – Australija je poznata po velikom nestanku sisara u poslednjih 200 godina. Trenutno se pod ozbiljnom pretnjom nalazi skoro 2000 vrsta, više od polovine, oko 1300, čine biljke. Povrh toga, ozbiljan udarac biodiverzitetu zadali su i požari tokom 2019. i 2020. koji su, prema procenama Svetske fondacije za prirodu, uticali na čak 3 milijarde životinja – bilo da su smrtno stradale ili bile primorane da se presele.
Povodom novog akcionog plana oglasila se i programska menadžerka Australijske fondacije za konzervaciju, Baše Stasak. Prema njenoj oceni, izumiranje je izbor.
„Ministarka Tanja Plibersek predstavila je ambiciozan cilj koji je od suštinskog značaja ako buduće generacije Australijanaca žele da vide koale, planinske patuljaste oposume i gang-gang kakadue”, kazala je Stasak. „Zaustavljanje uništavanja prirode ključno je za dostizanje ovog cilja”, zaključila je ona.
