Privredni subjekti u Srbiji su povezani sa Evropskom unijom, deo su evropskih i svetskih lanaca snabdevanja, i moraju da se okrenu cirkularnosti i zelenoj ekonomiji ukoliko žele da održe konkurentnost. Finansijske institucije mogu i moraju da budu jedan od pokretača promena, jer su u mogućnosti da usmeravaju kapital ka projektima održivog razvoja i da pomognu privatnom i javnom sektoru da promene poslovne politike i modele, neke su od poruka sa panela „Kako doći do sredstava za cirkularno poslovanje“ u okviru regionalne konferencije Balkans Go Circular 2023 koju je Centar za cirkularnu ekonomiju CirEkon organizovao prošle nedelje na Fakultetu organizacionih nauka.
Milena Popović Martineli iz tima za klimatske strategije EBRD rekla je da se kao razvojna banka EBRD fokusira na pomoć zemljama da unaprede ekonomije u delu održivosti i otpornosti.
Prema njenim rečima, činjenica je da prelaskom na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost emisija CO2 može da se smanji 50-55 odsto, ali je potrebno naći način kako će se rešiti preostala polovina emisija.
Ona je navela da kada bismo uveli cirkularnost u pet sektora (cement, plastika, čelik, aluminijum, hrana), smanjili bismo emisije CO2 za 9,3 miljarde tona godišnje.
EBRD je, prema njenim rečima, napravio i poseban program za Zapadni Balkan i Tursku. „To je projekat koji obezbeđuje 140 miliona (dolara) finansiranja u projekte cirkularne ekonomije, tome se dodaje skoro 14 miliona dolara koncesionog finansiranja, kao i grantovi za tehničku pomoć“, rekla je Popović Martineli.
Neki od kriterijuma (da bi se dobila podrška za projekat) je da projekat mora da dovede do umanjenja korišćenja materijala od 1000 tona godišnje ili da dovede do smanjenja emisija.
Bojan Erak, direktor Sektora za upravljanje proizvodima i prodaju u kompaniji Intesa Leasing, rekao je da su ESG i održivo poslovanje osnove strateškog usmerenja te kompanije.
„Kontinuirano radimo na prilagođavanju naše ponude ESG zahtevima klijenata. Takođe, naša uloga kao finansijske institucije je i da motivišemo kupca da se u ponudi onoga što bi hteo putem lizinga da kupi i nabavi, odluči za nešto što je ekološki prihatljivije i korisnije za njega“, rekao je Erak.
Erak je da su neki od mehanizama koje za to imaju pre svega atraktivnije kamatne stope, kao i mogućnost davanja grantova.
Erak je naglasio i da su oni kao kompanija najviše fokusirani na transport.
„Transport je bitan zato što kažu da preko 30 odsto svog zagađenja dolazi iz transporta, deo transporta možemo podržati kroz naše programe“, rekao je on dodajući da se ta kompanija trudi da finansira što više hibridnih i električnih vozila.
Bojana Savović, menadžerka za upravljanje promenama u Diviziji za poslovanje sa privredom u Banca Intesa Beograd, je poručila da je Banka Intesa San Paolo definisala set cirkularnih i zelenih kriterijuma na osnovu kojih se u Srbiji identifikuju cirkularni ili zeleni projekti.
„Osnovni benefit tog programa za klijenta je što može da dobije povoljnije uslove finansiranja od onih koji su u tom trenutku aktuelni na tržištu. Kroz taj projekat finansiranja cirkularnih projekata podržali smo veliki broj različitih projekata ove godine – programe vezane za otpad, upravljanje vodama, za izgradnju vetroparkova, solarnih panela, pametnih zgrada…“, rekla je ona.
Ana Mitić Radulović, projektna kordinatorka u UNDP Srbija, kazala je da ta organizacija ima dva aktuelna projekta koja su fokusirana isključivo na cirkularnu ekonomiju i trajaće do 2026. godine.
„U prethodnih godinu i po-dve smo raspisali pet javnih poziva na koje je pristigli oko 150 aplikacija i ugovorili smo, ili smo u procesu ugovaranja, ukupno 66 projekata u oblasti cirkularne ekonomije“.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mitić Radulović je istakla i da su u novembru prošle godine testirali intrument koji su nazvali „cirkularni vaučer“ i on je namenjen saradnji privrede i nauke.
„To je mala vrednost od nekih 10.000 dolara. Do sada smo sproveli dva ciklusa ovakvih poziva, imali smo oko 70 aplikanata i prošle godine smo podržali 12, ove godine 13 aplikacija“, rekla je ona.
Dvodnevna konferencija Balkans Go Circular 2023 organizuje se i realizuje uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Banca Intesa Beograd.
