U gradovima širom sveta pojavljuju se toplotna ostrva – urbane sredine koje su toplije od okolnih ruralnih područja. Razlog je jednostavan: manje je zelenih površina koje hlade okolinu, a više zgrada, puteva i druge infrastrukture koje je zagrevaju.
Fenomen nije nov – naučnici ga izučavaju decenijama. Ipak, jedno novo istraživanje donosi iznenađujuće uvide.
Nedavno objavljena studija naučnika iz Portugala, Irske i Brazila pokazuje da efektu urbanog urbanih ostrva toplote doprinosi i – boja vašeg automobila tako što podiže živu u termometru u njegovoj blizini i do nekoliko stepeni Celzijusa.
Većina ranijih naučnih radova na ovu temu fokusirala se na ulogu zgrada, puteva i zagađenja vazduha. Međutim, doprinos ogromnog broja vozila u gusto naseljenim urbanim centrima ostrvima toplote nije detaljno ispitan. Sve do sada.
Tokom vrućina, ulazak u parkirani automobil deluje kao ulazak u zagrejanu pećnicu. Novo istraživanje rasvetljava da toplota vozila ne utiče samo na vozače i putnike, već i na okolinu, pojačavajući zagrevanje čitavih naselja.
Kako je sprovedena analiza?
Da bi utvrdili kako automobili učestvuju u zagrevanju gradova, grupa istraživača je, pomoću termometra, merila temperaturu vazduha oko dva automobila nakon dugog, sunčanog dana u Lisabonu.
Oba automobila bila su orijentisana od juga ka severu, ali su se razlikovala po boji: jedan je bio crni, a drugi beli. Na vizualu dole možete videti jedan od najbitnijih uvida:
Na slici su ilustrovana odstupanja temperature vazduha oko vozila u odnosu na referentnu temperaturu koja je iznosila 36 °C.
Najveće razlike zabeležene su iznad crnog automobila, 20 cm od krova, gde je temperatura bila viša za 3,39 do 3,79 °C od referentne. Kod belog automobila, odstupanja su bila znatno manja, a u nekim delovima je čak bilo i hladnije u odnosu na referentnu temperaturu.
Studija potvrđuje da boja automobila značajno utiče na temperaturu okolnog vazduha. S obzirom na hiljade parkiranih vozila u gradovima, ovaj faktor može pojačati efekat urbanog toplotnog ostrva.
Uprkos tome što je studija inovativna u svom pristupu problemu urbanih ostrva toplote, rezultati suštinski ne treba da nas začude: veći deo spoljašnjosti vozila izrađuje se od tankog sloja metala koji apsorbuje toplotu mnogo brže od asfalta.
Povrh toga, poznato je da tamnije boje apsorbuju više sunčeve svetlosti, dok svetlije boje reflektuju više sunčevog zračenja. Tako crni automobili reflektuju samo oko 5-10% svetlosti, a beli i do 85%.
S tim u vezi, autori studije proračunali su da bi se apsorpcija sunčevog zračenja mogla dramatično smanjiti ako bi svi automobili u gradu bili svetlije boje. Ovo bi u nekim delovima skoro udvostručilo ukupni albedo, odnosno sposobnost materijala da reflektuje svetlost sunca.
Situacija u Beogradu
Beograd, kao najveći i najurbanizovaniji grad u Srbiji, posebno je pogođen efektom toplotnih ostrva. A koliki doprinos ovom fenomenu, kao nevidljivi pojačivač, daju automobili?
Slična analiza za sada nije sprovedena i kod nas, ali imamo podatke koji bi mogli da nam daju okvirnu sliku.
Prema JKP Parking servisu, na teritoriji deset beogradskih opština nalazi se preko 36.000 parking mesta u zoniranom području, a vozačima je na raspolaganju i oko 9.250 parking mesta u garažama i na parkiralištima.
Međutim, stvarni broj parkiranih vozila daleko je veći jer se parkira i na privatnim parkinzima, u tržnim centrima i drugim prostorima. Zaključno sa 2024. godinom, broj registrovanih automobila u Beogradu iznosio je 714.995, pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.
Mada su boje vozne flote manje uhvatljive, određeni utisak možemo dobiti na osnovu globalnih podataka.
Izveštaj nemačke kompanije BASF, jednog od najvećih proizvođača boja za automobile, kaže da su u Evropi, Bliskom istoku i Africi najpopularniji beli automobili (27% vozne flote), a zatim sivi (22%) i crni (20%). Mada ovo svakako nije namerna strategija protiv toplotnih ostrva, svetlije boje mogu indirektno doprineti smanjenju efekta.
Beograd sve snažnije oseća posledice urbanih toplotnih ostrva – tropske noći postaju sve učestalije, posebno u centralnim delovima grada, gde ih je između 40 i 50 godišnje, mnogo više nego u zelenim i prigradskim područjima. Dodatni izazov je što se posledice toplotnih ostrva i klimatskih promena međusobno pojačavaju, stvarajući začarani krug.
Prva mapa toplotnih ostrva u glavnom gradu jasno je ukazala na najkritičnije tačke poput Novog Beograda i centra grada. Ovo nisu samo gusto izgrađeni i naseljeni krajevi, već i krajevi sa mnogo parkiranih auta što dodatno doprinosi toploti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Fenomen toplotnih ostrva ne predstavlja samo ekološki, već i javnozdravstveni problem: dugotrajna izloženost višim temperaturama povećava rizik od toplotnog stresa i drugih zdravstvenih komplikacija, naročito kod osetljivih grupa stanovništva.
Iako se krivica za ostrva toplote do sada pretežno pripisivala pretežno gustoj urbanoj gradnji i manjku zelenila, nova istraživanja otkrivaju da i zanemareni detalji poput boje parkiranih automobila mogu doprineti lokalnom zagrevanju vazduha.
Mada je teško proceniti uticaj boje naših vozila na lokalni porast temperatura, novi uvidi ukazuju na to da on nije zanemarljiv.
Ali bez obzira na to, glavni saveznici protiv efekta toplotnih ostrva ostaju ozelenjavanje grada i urbanizam. To potvrđuje i mapa toplotnih ostrva u Beogradu gde se kao oaze hlada ističu se zelenija i plavlja područja u kojima je temperatura u proseku niža i do 6 °C, odnosno broj tropskih noći je od nula do 25.
