Foto: Pexels
„Najveća promena danskih pejzaža u preko sto godina.”
Tako vlada opisuje planove da se u naredne dve decenije u Danskoj posadi milijardu stabala drveća, kao i da se 10% poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa. Na taj način, Danci će udružiti napore u borbi za očuvanje prirode i u borbi protiv klimatskih promena.
Tropartijska vlada već je početkom ove nedelje postigla dogovor o „ozelenjavanju” Danske. Predstoji glasanje u parlamentu koje se smatra samo formalnošću, prenose mediji.
A onda…
„Danska priroda promeniće se na način koji nismo videli otkako su 1864. godine isušene močvare”, ocenio je Jepe Brus, šef zelenog tripartitnog ministarstva koje je stvoreno zarad sprovođenja zelenog sporazuma.
Trenutno, oko 15% danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara, pokazuju zvanični podaci.
Kako se dalje navodi, po glavi stanovnika, u Danskoj postoji 0,1 hektar šume što odgovara površini velikog vrta u predgrađu. Ovo je znatno ispod evropskog proseka od 1,97 hektara šume po glavi stanovnika, a to je veličina skoro tri fudbalska terena.
Ali novi dogovor iz Danske mogao bi da promeni i tamošnju sliku, baš kao što je promenio i Zakon o šumama iz davne 1805. kada je krčenje drveća zabranjeno… Iako je većina zemlja nekada bila šumovita, nakon vekova i vekova nekontrolisane deforestacije zbog poljoprivrede, oko 1800. godine pokrivenost drvećem pala je na svega 2-3%.
U međuvremenu, zahvaljujući propisima i sadnji stabala, to je naravno poraslo – a sada ovi napori dobijaju dodatni podsticaj: milijardu stabala i pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa.
Uz ovu transformativnu inicijativu, nove danske šume nići će na 250.000 hektara. Povrh toga, oko 140.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u nizijskim predelima dobiće novu ulogu – postaće to prirodna područja od višestrukog značaja kao što su močvare ili livade.
Prema dogovoru, oko 6,1 milijarde dolara biće izdvojeno za otkup zemlje od poljoprivrednika, saopštila je vlada.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ovaj dogovor deo je Zelenog tripartitnog plana za obnovu prirode i smanjenje emisija iz poljoprivrede oko kojeg su se u junu ove godine sa predstavnicima vlasti usaglasili poljoprivrednici, industrija, sindikati i udruženja za zaštitu životne sredine.
Planom je takođe obuhvaćeno i osnivanje šest novih nacionalnih parkova. A oko deset miliona dolara je namenjeno za obnovu morskih područja i kreiranje dva nova parka prirode u moru u cilju oživljavanja morskih ekosistema i biodiverziteta.
Nakon nekoliko meseci pregovora, u sklopu Zelenog tripartitnog plana dogovoreno je i kako će biti implementiran poseban porez na emisije metana iz stočarstva: od 2030. godine stočari će za svaku oslobođenu tonu metana od strane krava i svinja plaćati oko 40 dolara, a 2035. cena će skočiti na oko 70 dolara.
