Foto: Miroslav Zdrale / Flickr
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je godišnji bilten za 2023. godinu. Mada je već bilo reči o rekordima koje je postavila godina za nama, ovakvi dokumenti nam nude brojke koje će, između ostalog, istraživačima pomoći ne samo da razumeju razmere posledica klimatskih promena danas, već i da bolje vrše projekcije naše klimatske budućnosti.
Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa – čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.
Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na „novi” referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Referentni prosek bi bio još manji ako bismo poredili sa ranijim decenijama.
Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu – čak 34 tropske noći u 2023. godini, 8 više od tridesetogodišnjeg proseka. Za razliku od toplih ekstrema, broj mraznih i ledenih dana bio je na većini meteoroloških stanica u Srbiji rekordno mali. U pojedinim delovima Srbije dana sa jakim mrazom uopšte nije ni bilo.
Godinu 2023, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja – kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.
Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika, na različite načine u odnosu na lokalitete gde se oni događaju
Iako su po definiciji retki, ekstremni događaji poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom.
Prvi i osnovni uvid glasi: verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena.
Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).
Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Više temperature dovode i do smanjenja snežnog pokrivača, ranijeg topljenja snega i isparavanja vode. Ekstremne vrućine mogu dovesti do češćih, ozbiljnijih i produženih toplotnih talasa i suša, i mogu pogoršati šumske požare.
Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina.
Međutim, u klimatskom sistemu nije sve tako jednostavno. Klimatske projekcije nam ukazuju da će sušnije oblasti verovatno postati još sušnije, a one oblasti u svetu koje su u prošlosti imale tendenciju ka obilnim padavinama samo će postati vlažnije; u njima će se oluje i intenzitet padavina pojačati, dok se u pojedinim oblastima očekuju nagle promene intenzivno sušnih i intenzivno kišnih perioda.
Projekat EXTREMES ponudiće jedinstvenu bazu podataka ekstremnih događaja u Srbiji, što je neophodno ako želimo da budemo pripremljeni na ekstreme u budućnosti
Primera radi, pored velikog broja temperaturnih rekorda, prošle godine smo takođe svedočili i obilnim padavinama u junu u velikom broju opština u Srbiji. U Beogradu je samo u jednom danu bilo palo 40% prosečne mesečne kiše.
Pošto je najčešći slučaj da su ovakvi intenzivni ekstremni događaji izazvani procesima različitih razmera u atmosferi, oni su lokalizovani i nemaju jednostavan šablon prema kojem se pojavljuju i odvijaju. Kako onda uopšte možemo da predvidimo tako konkretne, lokalne fenomene?
Odgovor na ovo i slična pitanja daće nam profesori i istraživači sa Instituta za meteorologiju (koji je deo Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu), u okviru projekta EXTREMES koji podržava i finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa Prizma.
Milica Tošić o projektu EXTREMES
U toku naredne tri godine, tim projekta će se baviti identifikacijom, analizom i prognozom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, što je i izvor akronima projekta (EXTREME Weather Events in Serbia – Analysis, Modelling and Impacts).
Glavni problemi kojima ćemo se baviti na projektu uključuju suše, poplave, toplotne talase, oluje, pa i magle. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje ćemo koristiti rezultate numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa (za mikro-procese koji se dešavaju u oblacima), preko prognoza ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena, pa sve do rezultata numeričkih simulacija klime.
Pored toga, koristićemo i metode mašinskog učenja i veštačke inteligencije za ispitivanje ekstrema na području Srbije.
Cilj je da uspostavimo jedinstvenu i kompletnu bazu podataka i našim rezultatima podržimo različite sektorske studije uticaja, kao i da edukujemo mlade naučnike i profesionalce iz drugih oblasti o analizi, interpretaciji i korišćenju meteoroloških podataka. Fokus nam je da uspostavimo lak i otvoren pristup ovim podacima i informacijama koji bi služili korisnicima u različitim sektorima (kao što su poljoprivreda ili šumarstvo) za procene rizika i uticaja ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja na različite aspekte života u našoj zemlji.
Na kraju, ove aktivnosti će doprineti da ostvarimo i određene strateške ciljeve u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji.
Nije u pitanju „samo” dugoročna otpornost: sa dobrim informacijama možemo se pripremiti za ekstremne vremenske prilike i tako što ćemo biti bolje opremljeni da upozorimo ljude koji žive u područjima visokog rizika, kao i da na vreme šaljemo pomoć u slučaju katastrofe.
Naučnici koriste kombinaciju klimatskih modela (simulacija) i osmatranja sa kopna, iz vazduha, mora i svemira da bi istražili kako se ekstremni vremenski događaji menjaju tokom vremena.
Prvo, ispituju se istorijska osmatranja kako bi se utvrdili učestalost i intenzitet prošlih događaja. Zatim naučnici koriste klimatske modele da vide da li se broj ili intenzitet ovih događaja menja, ili će se promeniti, zbog povećanih emisija gasova staklene bašte, u poređenju sa onim što se dešavalo u prošlosti.
Postoji razlika koju treba napraviti kada je u pitanju odnos između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja: ono što nam aktuelna nauka kaže nije da klimatske promene direktno izazivaju pojedinačne ekstremne događaje, već je pokazano da klimatske promene ove događaje čine i češćim i destruktivnijim nego što je to inače bio slučaj.
