Prošlo je skoro dve godine od poslednjeg El Ninja.
U pitanju je verovatno jedan od najpoznatijih fenomena klimatskog sistema naše planete. Odnosi se na prirodno zagrevanje tropskih voda u centalnim i istočnim delovima Pacifika, ali sa mnogo širim uticajem na globalnu klimu. El Ninjo se javlja periodično – u periodima od dve do sedam godina.
Iako je uticaj klimatskih promena daleko veći, kada se one udruže sa El Ninjom, rezultat su rekordno tople godine poput 2023. i 2024. Ovo ne samo da su trenutno dve najtoplije godine u globalnoj istoriji merenja, već su godine koje su obeležile klimatske katastrofe širom sveta – od surovih toplotnih talasa kakve smo imali i u Srbiji preko suša u jugoistočnoj Aziji i Africi do razornih poplava u delovima Severne i Južne Amerike.
Svetska meteorološka organizacija (SMO) predviđa El Ninjov povratak već u toku ove, 2026. godine, ali upozoravaju da je još suviše rano da se kaže sa sigurnošću.
Kako se navodi u saopštenju, prvi signali za promenu klimatskog obrasca očekuju se već krajem proleća. Iako su procene preliminarne zbog same prirode fenomena koji je teško predvideti, meteorolozi ukazuju na postepeno zagrevanje okeana koje bi moglo uvesti planetu u novu toplu fazu već tokom letnjih meseci.
„SMO će pažljivo pratiti uslove u narednim mesecima kako bi pružila relevantne informacije za donošenje odluka”, izjavila je generalna sekretarka organizacije, Selest Saulo.
Saulo je podsetila da je poslednji El Ninjo, iz 2023-2024, bio jedan od pet najjačih ikada zabeleženih. „On je odigrao značajnu ulogu u rekordnim globalnim temperaturama koje smo zabeležili tokom 2024. godine.”
Šta je zapravo El Ninjo?
El Ninjo je topli period u okviru šireg cikličnog procesa pod nazivom El Ninjo – južna oscilacija (ENSO) koji se milenijumima ponavlja u tropskom Pacifiku.
Ovaj ciklus obuhvata tri ključna stanja: dok El Ninjo donosi neobično zagrevanje okeana i atmosfere, La Ninja predstavlja njegovu hladnu suprotnost sa nižim temperaturama površine mora. Između ova dva ekstrema nastupa neutralna faza, kada su okeanske struje i vetrovi u okviru svojih prosečnih vrednosti, ne vršeći drastičan uticaj na globalne vremenske prilike.
U vodama Tihog okeana trenutno je na snazi La Ninja, ali njeni uslovi postepeno slabe. SMO predviđa visoku verovatnoću od 60% za prelazak u neutralnu fazu već u periodu od marta do maja, dok ta šansa raste na 70% u periodu od aprila do juna 2026. godine.
Ipak, mirniji period bi mogao biti kratkog daha. Prema istim proračunima, postoji oko 40% verovatnoće da se El Ninjo razvije već u periodu od maja do jula.
Baš zbog kompleksnosti ove pojave, aktuelne prognoze SMO nešto se razlikuju od predviđanja američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA): njihovi stručnjaci izneli su da su šanse za razvijanje El Ninja u kasno leto oko 50-60%. Ipak, i ove procene su takođe preliminarne.
Fenomene El Ninjo i La Ninja NOAA delimično klasifikuje na osnovu praćenja prosečnih temperatura u određenom delu Tihog okeana: ako temperature tokom dužeg perioda premašuju prosek za 0,5 °C, reč je o uslovima El Ninja. Ukoliko se pak spuste za 0,5 °C ispod normale, nastupa La Ninja.
Važno je naglasiti da su El Ninjo i La Ninja, za razliku od klimatskih promena koje su rezultat ljudskih aktivnosti, prirodni fenomeni. Ali oni se danas dešavaju u širem kontekstu dugoročnog zagrevanja planete koje čini vremenske ekstreme jačim i učestalijim.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninju pomažu nam da predupredimo ekonomske gubitke koji se mere milionima dolara”, objasnila je Selest Saulo iz SMO dodajući da su ove prognoze neophodan alat za planiranje u sektorima osetljivim na klimatske promene kao što su poljoprivreda, zdravstvo, energetika i upravljanje vodama.
„One su takođe ključni deo ‘klimatskih informacija’ koje pruža SMO kako bi podržala humanitarne operacije i upravljanje rizicima od katastrofa, čime se direktno spasavaju životi”, zaključila je ona.
