Verovatno ste čuli procenu da svaki treći zalogaj koji pojedemo dugujemo pčelama. Ta brojka najbolje oslikava njihovu ključnu ulogu u oprašivanju useva širom sveta.
Ipak, zbog ljudskih aktivnosti, opstanku pčela prete brojne opasnosti – pre svega gubitak staništa, upotreba pesticida i klimatske promene.
Američki istraživači nude jedno moguće rešenje – tzv. „elektronski veterinar za pčele”.
Medonosne pčele održavaju preciznu temperaturu unutar košnice, između 33 i 36 °C, što je neophodno za razvoj legla i opstanak kolonije. Promene temperature su jedan od prvih znakova narušenog zdravlja košnice.
Upravo s tim na umu, nova tehnologija koristi jeftine senzore za merenje temperature i modele koji predviđaju kada bi temperature u pčelinjim košnicama mogle dostići opasne nivoe.
„Temperaturu pretvaramo u tzv. faktor zdravlja, koji procenjuje koliko su pčele jake na skali od nule do jedan”, objasnila je Šamima Hosein, doktorantkinja računarstva na Univerzitetu Riversajd u Kaliforniji i glavna autorka studije u kojoj je ova tehnologija predstavljena.
Ova pojednostavljena mera – u kojoj rezultat „jedan” znači da su pčele u punoj snazi – omogućava pčelarima da brzo procene zdravlje svojih košnica, čak i kada nisu upoznati sa načinom funkcionisanja samog modela.
Sistem pčelarima šalje rana upozorenja na daljinu, omogućavajući im da preduzmu preventivne mere pre nego što ekstremno toplo ili hladno vreme desetkuje kolonije. Isto važi i u situacijama kada pčele ne mogu samostalno da regulišu temperaturu u košnicama bilo zbog bolesti, izloženosti pesticidima, nedostatka hrane ili drugih stresnih faktora.
Trenutno se pčelari oslanjaju na sopstvenu procenu i preglede košnica, što često dovodi do kašnjenja sa neophodnim intervencijama. Sa elektronskim veterinarom za pčele, oni mogu da dobiju informacije u realnom vremenu, te da predvide uslove nekoliko dana unapred. Na taj način se ne smanjuju samo rizici po košnice, već se značajno smanjuju i troškovi rada.
„Ljudi su o ovim senzorima sanjali veoma dugo”, ocenio je profesor entomologije Boris Baer. „Ono što mi se ovde sviđa jeste to što je ovaj sistem u potpunosti integrisan u postavku košnice koju pčelari već koriste.”
Tim naučnika testirao je sistem na ukupno deset košnica iz pčelinjaka na Univerzitetu Riversajd u Kaliforniji koje su pratili u periodu kasnog leta 2021. godine. U to doba godine, Kalifornijom vladaju veoma topli i suvi klimatski uslovi uz temperature preko 40 °C. Takvo vreme pčelama može izazvati ozbiljan toplotni stres, ali ne dovodi do kolapsa kolonije sve dok insekti uspevaju da regulišu temperaturu unutar košnice.
Tom prilikom, tehnologija je pokazala svoju efikasnost, alarmirajući pčelare na uslove koji bi zahtevali njihovo delovanje.
„Kada sam pogledala kontrolnu tablu i videla da je zdravstveni faktor pao ispod empirijske granice, kontaktirala sam našeg upravnika pčelinjaka”, priseća se Šamima Hosein. „Kada smo otišli da proverimo košnicu, zaista smo našli problem i oni su mogli da preduzmu mere kako bi situaciju stavili pod kontrolu.”
Iako slični senzori već postoje na tržištu, ovakvi sistemi su uglavnom preskupi. Zato je istraživačima glavni prioritet bio da uređaj razviju od lako dostupnih komponenti kako bi njegova cena bila ispod 50 dolara po košnici i kako bi pčelari mogli da ga priušte.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Elektronski veterinar za pčele trenutno može samo da šalje rana upozorenja. Ali već je u toku naredna faza u kojoj tim pokušava da uređaj podigne na naredni nivo, najavljuje Hosein.
„Radimo na dizajniranju sistema koji automatski može da greje ili hladi košnicu kada je to potrebno.”
Klimatske promene, kako kroz porast temperatura tako i kroz vremenske ekstreme i povećanje štetočina i bolesti, negativno se odražavaju na preživljavanje pčela. Jedna studija pokazala je da pčele, tokom žestokih vrućina kakve se ovog leta beleže i u Srbiji, polažu i do 70% manje jaja.
Zbog svega toga, sistemi poput elektronskog veterinara za pčele mogli bi značajno da olakšaju opstanak ovih oprašivača.
