Sto sedam od 215 svetskih ekonomija dostiglo je vrhunac korišćenja fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, pokazuje nova analiza istraživačkog centra Ember. Rezultati se temelje na podacima o generisanju struje u periodu od 2000. do 2022.
Proizvodnja električne energije iz prljavih energenata počela je da pada u polovini sveta najkasnije 2017. godine, dok su neke zemlje poput Slovačke i Kanade (ali i Severne Makedonije) maksimalni udeo fosilnih goriva zabeležile znatno ranije, još početkom dvehiljaditih.
„Malo ljudi shvata da su energetski sektori u mnogim zemljama već u fazi opadanja fosilne struje”, izjavio je Dejv Džouns iz Embera. „Mnoge zemlje to su postigle pararelno sa porastom potražnje za električnom energijom.”
Džouns ovaj uspeh pripisuje solarnoj energiji i vetru. „Vrhunac je blizu čak i u mnogim ključnim ekonomijama u razvoju”, nagovestio je on.
Na Emberovoj listi nalaze se zemlje koje poslednjih godina hvataju ozbiljan zalet u energetskoj tranziciji na obnovljive izvore kao što su Danska, Finska, Švedska i Sjedinjene Američke Države.
Možda iznenađujuće, u ovom društvu našla se i naša zemlja.
Ember je proračunao da je Srbija najviše električne energije iz prljavih energenata dobijala pre dvanaest godina, kao i da su fosilna goriva prošle godine generisala 13,1% manje struje nego rekordne 2011.
Da li to znači da se i kod nas dešava bum solara i vetra i da zapravo nismo toliko zavisni od uglja kao što se priča?
Pa i ne baš.
Ovo zapravo ilustruje kako Emberovi uvidi ne treba da se tumače jednoznačno i da vrhunac fosilnih goriva, nažalost, ne znači i zelenu transformaciju elektromreže.
Proizvodnja struje u protekloj deceniji u Srbiji je opala. Godine 2011. bilo je proizvedeno 38.600 gigavat-sati električne energije, da bi se deset godina kasnije, 2021, ta brojka smanjila na 38.235.
Ali ključ nije samo u količini generisanih gigavat-sati, već i u postrojenjima iz kojih su došle.
Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, hidroelektrane su tokom 2021. dale za preko 2.500 gigavat-sati struje više nego deset godina ranije, a proizvodnja u termoelektranama, koje i dalje proizvode oko dve trećine električne energije, pala je sa 28.672 gigavat-sata na 23.734.
Iako Ember to ne navodi eksplicitno, autori su Srbiju verovatno smestili među ukupno dvadeset pet svetskih ekonomija koje su mapirani vrhunac fosilnih goriva ostvarile zbog pada potrošnje ili skoka uvoza struje.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nasuprot nama koji „uspeh” dugujemo manjoj potražnji, sedamdeset osam ekonomija, koje su postepeno smanjivale upotrebu prljavih energenata, uspelo je da zameni fosilna goriva čistom energijom.
Povrh toga, u četiri svetske ekonomije povećana je proizvodnja, ali su fosilna goriva ostavljena na pređašnjim nivoima što znači da je nova potrošnja zadovoljena isključivo čistom energijom.
Ovih ukupno sto sedam energetskih sektora, u kojima je, po svemu sudeći, krenuo sumrak fosilnih goriva, troše 38% električne energije na globalnom nivou. Zahvaljujući energetskoj tranziciji i drugim faktorima, štetne emisije u ovim zemljama opale su za jednu petinu u deceniji za nama, procenio je Ember.
