FOTO: Matthew Henry / Unsplash
Dugo se verovalo da je ugalj „logično” rešenje – imamo ga dovoljno, poznajemo tehnologiju, a i istorijski smo investirali upravo u tu oblast.
Međutim, sada već vidimo da nas račun za taj „logičan” izbor je znatno veći od prvobitno pretpostavljanog. Pre svega zbog sagorevanja uglja, naša energetika je u samom vrhu Evrope u emisijama po proizvedenom kilovat-času.
Ali nije samo stvar u gasovima staklene bašte. Prema Globalnom izveštaju o stanju vazduha i istraživanjima organizacija poput Health and Environment Alliance (HEAL), procenjuje se da zbog zagađenja iz termoelektrana na ugalj u našoj zemlji godišnje prerano umre oko 3.000 ljudi. To je kao da svake godine nestane čitava manja opština.
Izuzetno su veliki i ekonomski troškovi: procena je da oko milijardu evra se izdvaja na lečenje oboljenja koja se mogu dovesti u vezu sa zagađenjem vazduha.
Solarni paneli na 15% krovova u Srbiji pokrili bi trećinu naše trenutne proizvodnje struje
U celoj priči o napuštanju uglja ne treba zaboraviti da Srbija već sada jednu trećinu električne energije dobija iz hidroelektrana, što je mnogo veći udeo od proseka u Evropskoj uniji, gde hidroenergija snabdeva svega oko 12% potreba.
Hidroelektrane poput velikih sistema na Đerdapu ili na Drini već pokrivaju značajan deo potrošnje i mogu se dodatno modernizovati. Sa druge strane, vetar je već zastupljen u Vojvodini, a vetroparkovi se polako šire i u drugim područjima s povoljnim ružama vetrova.
Značajan potencijal leži u solarnoj energiji. Solarne elektrane su sve češći prizor na krovovima kuća u većim gradovima, kao i u vidu većih solarnih parkova. Dobar deo Srbije, posebno jugoistočni i južni krajevi, raspolaže sasvim solidnim brojem sunčanih sati, što otvara ogroman prostor za razvoj solarne energije.
Ljubomir Mitrašević, energetski ekspert
Kada bi Srbija instalirala solarne kapacitete po glavi stanovnika na nivou koji trenutno ima npr. Nemačka, ukupni kapacitet bi premašio 6,5 GW, pri čemu su solarni prinosi u Srbiji znatno viši zbog veće količine sunčevog zračenja.
Dostizanje tog nivoa instalisanih kapaciteta je izazovan ali ostvariv cilj, uprkos trenutnim regulatornim, proceduralnim i kadrovskim ograničenjima.
Po procenama koje se nalaze u nedavno usvojenoj Strategiji razvoja energetike, ukoliko bi se iskoristilo 15% samo krovnih površina u Srbiji za potrebe solarnih panela, njihov ukupan kapacitet bio bi preko 11 GW, a proizvodnja preko 13 gigavat-časova (GWh) godišnje, što je oko trećine ukupne trenutne proizvodnje struje u Srbiji – samo u potencijalu naših krovova.
Ključni aspekt koji često nedostaje u diskusiji o solarnoj energiji je skladištenje. Solarne elektrane proizvode najviše energije tokom dana, ali najveća potrošnja često pada u večernjim satima.
Upravo tu nastupaju sistemi za skladištenje energije: velike baterije koje, u sadejstvu sa postojećim sistemskim rešenjima poput reverzibilnih hidroelektrana i međunarodne interkonekcije, mogu da „uhvate” višak proizvedene solarne energije i isporuče je kada je najpotrebnija.
Potrebno je imati „rezervne” kapacitete pored solara i vetra, ali to ne mora i ne treba da bude ugalj
Međutim, čak i ambiciozni planovi za dekarbonizaciju različitih evropskih zemalja u ovom trenutku predviđaju „rezervne” kapacitete koji nisu varijabilni. Neophodno je imati izvor energije za balansiranje mreže kada nema dovoljno vetra ili sunca.
Ali taj energent ne mora, i ne treba da bude ugalj. Najčešće se planira gas, jer je „čistiji” od uglja i brže se „pali i gasi”, što ga čini pogodnim za podršku obnovljivim izvorima.
Primera radi, pogledajmo energetsku strategiju Ujedinjenog Kraljevstva. U pitanju je tržište koje dobro poznajem i država koja je na putu da dekarbonizuje energetski sistem, uz velike količine podataka koje transparentno objavljuju.
Ujedinjeno Kraljevstvo planira da zadrži aktuelne kapacitete gasa koje ima sada (oko 35 GW), ali će oni služiti prvenstveno kao rezerva sistema. Zahvaljujući razvoju obnovljivih izvora i dinamičnijem upravljanju sistemom, udeo gasa u ukupnoj godišnjoj proizvodnji će biti značajno manji – do 5% u 2030. godini.
Ljubomir Mitrašević, energetski ekspert
Ako bismo želeli da napravimo grubu procenu potrebnih kapaciteta Srbije koristeći Ujedinjeno Kraljevstvo kao primer, možemo uzeti u obzir to da će prema njihovom planu udeo gasa u ukupnom miksu biti oko 16-17% (udeo kapaciteta „rezerve” mora biti veći od procenjenog udela proizvodnje).
Ako ove procente primenimo na Srbiju, uz još jednom napomenu da je ovo dosta grubo poređenje koje služi samo kao indikator, možemo reći da je Srbiji potrebno:
- oko 1 GW elektrana na gas, ako ukupna instalisana snaga srpskog sistema ostane ista
- oko 2 GW elektrana na gas, ako se ukupna snaga sistema duplira
Uzimajući u obzir da je prosečna snaga elektrane na gas (Combined Cycle Gas Turbine ili CCGT) oko 500 MW, to bi značilo potrebu za 2 do 4 gasna generatora. Cena jedne elektrane sa dva ovakva generatora je oko 1-1,2 milijarde evra.
Srbija u svom energetskom planu već ima projekciju buduće proizvodnje koja je slična onoj iz Ujedinjenog Kraljevstva, a po kojoj će udeo gasa biti oko 6% proizvodnje, ali 2050. godine.
Ovakav projekat napuštanja uglja u korist obnovljivih izvora i oslanjanja na gas kao „rezervu” je i više nego realan, mada po mom mišljenju ovakve projekcije treba uzeti sa određenom rezervom kada je u pitanju Srbija, s obzirom na to da su istorijski gledano energetski planovi često bili više aspirativni nego realni.
Stabilnost sistema ne mora se dobiti samo iz proizvodnje, već i iz „pametne potrošnje”
Sa tranzicijom se otvaraju i druge opcije. Moderna elektroenergetska mreža zahteva daleko više fleksibilnosti nego tradicionalni sistem. Umesto da samo proizvodnja prati potrošnju, danas je moguće i potrošnju prilagoditi proizvodnji.
Kroz sistem „pametne potrošnje”, stvara se dinamično tržište gde različiti tipovi potrošača mogu da doprinesu stabilnosti sistema.
Naime, u razvijenim zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva, industrijski i komercijalni potrošači već obezbeđuju značajne kapacitete fleksibilnosti – čak do 5% instalisane snage sistema, što bi u kontekstu Srbije iznosilo oko 400 MW, približno snazi prosečnog generatora na ugalj.
Ljubomir Mitrašević, energetski ekspert
Ova fleksibilnost se postiže kroz pametno upravljanje industrijskim procesima, komercijalnim rashladnim sistemima i drugim većim potrošačima, koji mogu privremeno da smanje potrošnju kada je mreža pod opterećenjem.
Paralelno s tim, uvođenje pametnih brojila u domaćinstva, iako trenutno sporije nego što je potrebno, otvara mogućnost da i građani aktivno učestvuju u ovom procesu.
Da bi sve ovo zaživelo, važno je da postoji jasan plan o gašenju najzagađenijih termoelektrana i o nadogradnji onih koje će ostati dok se ne završi tranzicija.
Radnicima u rudarstvu moraju se ponuditi prekvalifikacije i socijalni programi, jer napuštanje uglja ne sme da znači i zanemarivanje ljudi koji su decenijama radili u toj industriji. Potrebno je da država i lokalne samouprave podstiču građane i firme da instaliraju solarne panele i druge tehnologije obnovljive energije, bilo preko povoljnih kredita ili jednostavnije procedure za priključenje na mrežu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tranzicija ka čistijoj energiji nije samo ekonomsko ili ekološko pitanje – to je pitanje opšteg zdravlja ljudi i prirode kao i prilika za modernizaciju celokupnog energetskog sistema.
Kombinacija obnovljivih izvora, baterijskih sistema za skladištenje i pametnog upravljanja potrošnjom uz odredjenu podršku konvencionalnih izvora može da stvori sistem koji je ne samo čistiji, već i efikasniji i ekonomičniji od trenutnog. Time bismo postigli ne samo čistu energiju, već i čistiji vazduh, zdravije ljude i nezavisniju državu, koja poštuje i sopstvene prirodne resurse i standarde koje savremeni svet postavlja.
O autoru
Ljubomir Mitrašević je diplomirani inženjer elektrotehnike, specijalizovan za elektroenergetske sisteme i član je britanskog Instituta za inženjerstvo i tehnologiju (IET). Sa preko 25 godina iskustva u energetskom sektoru, razvio je duboku ekspertizu u upravljanju, planiranju i regulaciji elektroenergetskog sistema kao i u implementaciji niskokarbonskih tehnologija.
