FOTO: Jose Danilo / Unsplash
Posle relativno toplog vremena tokom prvomajskih praznika, ovu nedelju su širom Srbije obeležile oluje, intenzivne kiše i grad.
Aktuelno je upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji navodi da se 8. maja „rizik od nepogoda značajno povećava u centralnom pojasu Srbije – od Kolubarskog okruga na zapadu, preko Šumadije i Pomoravlja sve do juga Banata i istočne Srbije”.
Mnogi od ovih krajeva već su videli ekstremne vremenske prilike početkom nedelje. Intenzivne kiše pogodile su, između ostalog, Valjevo (na snimku gore), Novi Sad, Smederevsku Palanku, okolinu Bora, Golubac, izazvavši i lokalne poplave i klizišta, dok je grad padao širom centralne i istočne Srbije.
Po ličnim izveštajima koje je prikupio European Severe Weather Database, najveći grad padao je u Zaječaru, sa navedenim prečnikom od oko 6 cm – što bi značilo da je veličina grada bila gotovo jednaka teniskoj loptici. U pitanju je fenomen koji može drastično oštetiti poljoprivrednu proizvodnju, a posebno na voćnjacima.
Na društvenim mrežama dele se snimci grada iz različitih delova zemlje, uključujući Smederevsku Palanku:
Drugim rečima, ovo je opasna nedelja za našu poljoprivredu i infrastrukturu. Ali iako je mesec maj tipično jedan od najkišovitijih u Srbiji, klimatske promene već su uticale na prirodu padavina u Srbiji.
Naime, kako kažu savremena naučna saznanja, iako se ukupna količina padavina u Srbiji nije drastično promenila poslednjih decenija, padavine jesu postale manje „ravnomerne”: sve su češći i periodi suša i periodi ekstremnih padavina.
U odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih padavina u ukupnim godišnjim padavinama porastao je više nego dvostruko, sa 2,4% na 5,6%. Ovo je promena koja je već primećena, ali koja nije „završena” – usled klimatskih promena, ekstremne padavine biće još učestalije u budućnosti.
Klimatske promene ne utiču samo na raspored padavina, već na čitav niz olujnih parametara – uključujući i na pojavu grada, pa čak i na njegovu veličinu.
Taj fenomen je uveliko prepoznat, ne samo u nauci, već i u našem zakonodavstvu i strategijama. Naime, u zvaničnom državnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, frekvencija pojave grada sa prečnikom većim od 5 centimetara porašće za 40 do 80% do kraja 21. veka u Srbiji, u zavisnosti od stepena zagrevanja, odnosno zauzdavanja klimatskih promena.
U toplijoj Srbiji mogu se očekivati i češći i jači naleti grada. Kako je ovaj fenomen objasnio Darko Savić, meteorolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, toplije vreme uzrokuje jake uzlazne struje usled zagrevanja prizemnog sloja vazduha. A što su uzlazne struje jače, to su one i sposobnije da „zadrže” novonastala zrna grada u vazduhu, čime omogućuju da ona narastu do opasnih razmera.
Drugim rečima, grad nije slučajno letnji fenomen – i što nam leta postaju ekstremnija, nauka kaže da će nam ekstremnije biti i padavine, uključujući i grad.
U pitanju je problem koji zahteva intervenciju, odnosno prilagođavanje na nove uslove. Ako grad postaje sve veći rizik u Srbiji, onda to znači da on zahteva i veća ulaganja u zaštitu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, pored unapređenja sistema ranog upozoravanja i drugih ulaganja, za poljoprivredu to znači i „povećanje iznosa za subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasade voćaka i protivgradnih mreža za zasade vinove loze”.
Ne moramo samo da se molimo i nadamo – ovo su prilike sa kojima znamo kako treba da se borimo.
