Novi podaci o poljoprivrednoj proizvodnji: Soja i kukuruz su najveći gubitnici tokom ekstremno sušnih leta u Srbiji

Kako pokazuju novi, preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ekstremna suša tokom ovog leta posebno je pogodila poljoprivrednu proizvodnju useva kao što su kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa.

Naime, prinosi po hektaru kukuruza ove godine bili su 5,1 tona po hektaru, što je znatno ispod domaćeg proseka tokom „normalnih” godina, kada je ta brojka iznad 7 tona po hektaru. Suncokret je takođe podbacio, sa procenjene 2,4 tone po hektaru u odnosu na oko 3 tone koje se očekuju van sušnih godina.

Ali procene za soju i šećernu repu su posebno loše: ove kulture zabeležile su najniže prinose u gotovo dvadeset godina. Prinosi soje bili su 1,5 tona po hektaru – čitavu tonu manje od višegodišnjeg proseka – dok je šećerna repa, sa 43,6 tona po hektaru, zabeležila najgori rezultat od sušne 2007. godine.

Problem nije samo u ovoj, jednoj „lošoj godini”. Kako je pokazala nedavna analiza Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, uzimajući upareni uticaj nedostatka padavina i visokih temperatura, leto iza nas bilo je treće uzastopno ekstremno sušno u Srbiji. 

Soja i kukuruz zabeležili su najveći pad prinosa tokom protekla tri ekstremno sušna leta

Prosečan prinos kukuruza tokom poslednje tri godine sa ekstremnim sušama (2024-2026), izražen u tonama po hektaru, uporedili smo sa prosekom pre ovih katastrofa, odnosno iz prethodnog petogodišnjeg perioda (2019-2023). U poljoprivredi se tipično uzima petogodišnji prosek.

Kako pokazuju naši proračuni na osnovu preliminarnih podataka RZS-a, trogodišnji sušni ciklus ostavio je duboke posledice na sve ratarske kulture, ali je ubedljivo najveći gubitnik soja – sa prosečnim prinosom koji je čak 40% niži.

Istovremeno, prosečan prinos kukuruza niži je za 26%, dok su suncokret i šećerna repa tokom poslednje tri godine zabeležile pad prinosa od 15%, odnosno 11% u odnosu na period 2019-2023.

Jedan krivac je suša, a drugi – nepripremljenost

Iako je suša ove godine harala čitavom Evropom, posledice po domaću poljoprivredu znatno su teže nego u okruženju.

Preliminarni podaci pokazuju da je prosečan rod u Srbiji za 2026. drastično ispod proseka Evropske unije: prinos kukuruza niži je za 23%, suncokreta za 25%, soje za 35%, dok kod šećerne repe zaostatak iznosi čak 40%.

Uzimajući u obzir da su ekstremni uslovi pogađali ceo kontinent, ovoj razlici u velikoj meri doprinose nedovoljni adaptivni kapaciteti. Drugim rečima, Republika Srbija je svojim poljoprivrednicima pružila skromne mogućnosti, logistiku i tehnološka rešenja za prilagođavanje klimatskim šokovima.

Ali pored toga što zaostajemo za Evropskom unijom, unutar Srbije prisutne su izražene prostorne varijacije u rodu.

Prema podacima poljoprivrednih savetodavnih službi i izveštajima sa terena, situacija varira od okruga do okruga, ali je u pojedinim krajevima posebno alarmantna. 

Tako je u oblasti severnog Banata prinos kukuruza po svemu sudeći pao ispod jedne tone po hektaru, što predstavlja svega 20% nacionalnog proseka, dok se u Sremu, tačnije u okolini Rume i Iriga, prinosi kreću oko 50% prosečne nacionalne vrednosti. 

Geografija i hronologija suše

Suša je ove, 2026. godine predstavljala rasprostranjen evropski problem. Bila je već vidljiva tokom proleća, dok se tokom leta – zbog nedostatka kiše i vrućina – intenzivirala i prostorno pomerala.

U Srbiji i širem Dunavskom slivu najveći intenzitet dostigla je pred kraj leta, kulminirajući tokom drugog najsušnijeg avgusta u istoriji merenja. 

Nasuprot uvreženom shvatanju da je suša samo period bez padavina i sa visokim temperaturama, stručnjaci je posmatraju znatno šire – kao nedostatak vlage u nekom sistemu. Ona se odražava na nivo reka i podzemnih voda, vlažnost zemljišta, ali i na same prinose u poljoprivredi. 

Ove godine došli su do izražaja različiti tipovi suše – meteorološka, hidrološka i poljoprivredna. To znači da smo uporedo svedočili deficitu padavina, spuštanju vodostaja Dunava i naposletku ispucaloj zemlji na njivama, a onda i zabrinjavajuće niskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Posebno karakteristično za ovu godinu jeste dugo trajanje suše, prostorno pomeranje tokom sezone i veoma snažno pojačavanje visokim temperaturama. Svakako, ovaj sušni talas nije započeo svuda u isto vreme, niti se kretao istim tempom – harao je Evropom u različitim etapama.

Kako pokazuju analize evropske službe Kopernikus, kao i inicijative World Weather Attribution, ove godine se suša proširila Evropom već u martu, a nedostatak padavina tokom proleća uticao je i na niske proticaje reka. 

Suša, koju su neki delovi Evrope „vukli” još od prošle godine, nastavila se od aprila do juna i zahvatila ogromna prostranstva od zapadnih do istočnih krajeva kontinenta. Na taj već postojeći nedostatak vode i vlage su od juna stigle ekstremne vrućine.

U avgustu se oblast najizraženije suše pomerio još više ka centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

U ovom mesecu bio je i najizraženiji nedostatak padavina u Srbiji, praćen izrazito visokim temperaturama. Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), bio je to najtopliji i drugi najsušniji avgust koji su zabeleženi u našoj zemlji.

Na Paliću i u Banatskom Karlovcu izmereno je samo oko 1% normalne avgustovske količine padavina, u Nišu 2%, u Zrenjaninu i Novom Sadu oko 4%, a u Beogradu oko 10%. Ove ukupne mesečne vrednosti su ispod visine padavina jednog uobičajenog kišnog dana, pa čak i bliske nuli.

S obzirom na to da se u RHMZ suša prati isključivo na osnovu padavinskih podataka, a ne uparenog nedostatka padavina i temperature, u vreme zagrevanja, detekcija i intenzitet suše mogu biti potcenjeni, dok su realne posledice u različitim sektorima sve vidljivije.

Posledice

U nedostatku kapacitata da se izbori sa ekstremnim događajima, domaća poljoprivreda u poslednjih petnaestak godina učestalo trpi najveće štete i gubitke. Međutim, kako klimatske promene dalje budu napredovale, to će stanje za domaće poljoprivrednike, nažalost, biti sve izazovnije.

Ako raspodela poljoprivrednih kultura ostane ista, već do sredine veka čak 98% ratarske proizvodnje u Srbiji biće u visokom riziku od suša koje su definisane kao udruženi uticaj nedostatka padavina i visokih temperatura. Ovo pokazuju analize klimatskih rizika koje je sproveo Poljoprivredni fakultet u Beogradu za potrebe izrade Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ipak, poljoprivreda nije jedina „meta” sve učestalijih i jačih suša u Srbiji.

Godinama unazad, javlja se pojačan pritisak u vodosnabdevanju, kao i porast rizika od pojave šumskih požara – pojave sa čijim destruktivnim potencijalom smo ove godine bili direktno suočeni.

Ovakve uslove – od pada poljoprivrednih prinosa do većih rizika od vatrenih stihija – klimatski naučnici opisuju kao „razglednicu iz budućnosti” koja nam rasvetljava kako će naša buduća svakodnevica mogla da izgleda.

Rešenja

U Srbiji, prilagođavanje na klimatske promene u poljoprivredi i praktično sprovođenje već usvojenih mera je na izuzetno niskom nivou, pa mere često ostaju na nivou obuka umesto praktičnog delovanja. 

Drugim rečima, poljoprivrednici su ostavljeni sami sebi da jure informacije i donose odluke i sprovode mere bez dovoljno resursa.

Identifikovani problemi u poljoprivredi ukazuju na hitno potrebne intervencije – od razvoja sistema za rano upozoravanje radi ublažavanja uticaja nadolazećih ekstrema, do izrade rejonizacije proizvodnje i njene diverzifikacije. Rezultati ukazuju i na potrebu za jačanjem ulaganja u prilagođavanje kroz subvencije za najkritičnije uticaje, kao i na neophodnost analize opcija za navodnjavanje.

Rešavanje problema navodnjavanja usko je povezano sa uticajem klimatskih promena na vodne resurse.

Najjednostavnije rečeno, potrebno je da smanjimo gubitke kroz unapređenje upravljanja vodama, koristimo preciznije i efikasnije navodnjavanje, po mogućnosti ponovno upotrebljavamo odgovarajuće prečišćenu vodu, te da izbor kultura uskladimo sa realno raspoloživim vodnim resursima. 

Ovo je u potpunom skladu sa načelom evropske Water Resilience Strategy: prvo smanjiti nepotrebnu potrošnju i prekomerna zahvatanja, zatim povećati efikasnost i ponovnu upotrebu, a tek potom povećavati ukupnu ponudu vode.

Smanjenje uticaja nepovoljnih uslova izuzetno je kompleksno jer podrazumeva razmatranje fenološkog razvoja i specifičnih potreba svake biljke, pa i same sorte ili hibrida. Kraća lista neophodnih aktivnosti na terenu uključuje:

• prilagođavanje rokova setve i izbor hibrida prema lokalnom klimatskom riziku,
• diverzifikaciju plodoreda i rasporeda gajenja vrsta,
• reagovanje po ranim najavama i upozorenjima prilagođenim poljoprivredi,
• očuvanje i unapređenje kvaliteta i organske materije u zemljištu radi jačanja otpornosti na sušu, zadržavanja vode i sprečavanja erozije,
• efikasno navodnjavanje tamo gde postoji održiv izvor vode.

Ovo znači da je potrebno stvoriti efikasan sistem koji će nova znanja približiti poljoprivrednicima i omogućiti im njihovu praktičnu primenu.

Važno je razumeti da živimo u dinamičnim klimatskim uslovima i da je razvoju poljoprivrede potrebno pristupiti dugoročnije, predviđajući dinamiku izmena u proizvodnji kako zbog klimatskih promena, tako i zbog razvoja novih tehnologija.

U sadašnjim uslovima, imajući u vidu izuzetno kašnjenje sa merama prilagođavanja, potrebno je razmotriti formiranje posebnog državnog fonda za brzu isplatu šteta od suše. On bi postojao privremeno, dok se ne uspostave mehanizmi za diverzifikaciju proizvodnje i ne omoguće stabilni kapaciteti za navodnjavanje.

Sa druge strane, moramo biti svesni da postoje i ekstremni uslovi čiji se uticaji ne mogu ublažiti, poput šteta od grada u ratarstvu.

Za takve slučajeve, koji se smatraju štetama bez mogućnosti popravke („beyond repair”), neophodno je imati stalnu državnu rezervu za isplatu odšteta, ukoliko želimo da zadržimo proizvođače i obezbedimo im ekonomsku stabilnost kao ključnom stubu našeg društva i privrede.