Šesti izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene – pogled u moguće budućnosti

Fotografija: NASA's Goddard Institute for Space Studies

Danas je svetu predstavljena do sada najtačnija i najsveobuhvatnija naučna prognoza kakva sudbina čeka planetu. Naime, u ponedeljak 9. avgusta, na konferenciji za novinare nakon koje je poslata poruka o „crvenom alarmu”, naučnici su predstavili prvi deo takozvanog Šestog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). 

Kao i prethodnih pet, dokument će dati potpun uvid u trenutno stanje naučnog znanja o klimatskim promenama, a sačinjen je na osnovu 14.000 naučnih radova. „Deo po deo” proces objavljivanja ovog dokumenta trajaće više od godinu dana, ali su svetski i domaći mediji odmah poklonili veliku pažnju ovom prvom predstavljanju, prenoseći nekoliko ključnih poruka iz dela izveštaja koji je objavljen.

Šesti izveštaj razvejava svaku dilemu o uzroku klimatskih promena koje pogađaju planetu. U izveštaju se navodi da „ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište”, kao i da su se značajne promene već dogodile u brojnim važnim procesima koji se odvijaju na Zemlji. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da današnji zveštaj IPCC-a znači „crveni alarm” za celo čovečanstvo.

Čovek je kriv

U izveštaju se navodi da je razmera promena koje su zabeležene u celom klimatskom sistemu nezabeležena vekovima ili hiljadama godina unazad.

Ljudske aktivnosti i emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu već su ostavile vidljiv trag na klimi naše planete. Temperatura je porasla za oko 1,1 °C u odnosu na predindustrijski period, većina kopnenih regiona je zabeležila jasno povećanje broja temperaturnih ekstrema sa izuzetno visokim temperaturama, a svaka od poslednje četiri decenije je bila toplija od prethodne.

Od sredine 20. veka pa do danas širom sveta zabeleženo je i povećanje broja ostalih vremenskih ekstrema. Globalno zagrevanje dovelo je do većeg broja toplotnih talasa, događaja sa ekstremnom količinom padavina i suša. 

Tokom sedam godina, koliko je prošlo od objavljivanja prethodnog izveštaja IPCC-a, naše razumevanje promena koje pogađaju planetu se znatno uvećalo zahvaljujući velikom napretku nauke o klimatskim promenama, te stručnjaci sada mogu sa još većom sigurnošću da govore o posledicama koje povećanje koncentracije ugljen-dioksida ima na klimu planete. 

Oblast u kojoj je možda napravljen i najveći proboj jeste sposobnost nauke da oceni koliki je tačno ljudski uticaj na određene vremenske ekstreme (tzv. studije atribucije). Zahvaljujući tome, sada znamo da neki događaji poput ekstremnog toplotnog talasa koji je pogodio Sibir prošle godine ne bi bili mogući bez klimatskih promena.

„Ovaj izveštaj je sudar sa realnošću”, rekla je Valeri Mason-Delmonte kopredsedavajuća grupe unutar IPCC-a koja je odgovorna za izradu ovog dela izveštaja.

„Sada imamo mnogo jasniju sliku prošle, sadašnje i buduće klime što je ključno kako bismo razumeli gde idemo, šta možemo da učinimo i kako možemo da se pripremimo”, rekla je ona

Scenariji budućnosti

Novi i precizniji klimatski modeli u velikoj meri su unapredili sposobnost naučnika da bolje predvide moguće buduće promene u klimi planete.

Ako emisije na globalnom nivou ne budu svedene na nulu do sredine veka sigurno je da će svet preći opasnu granicu – srednja temperatura atmosfere će se podići za više od „prihvatljivih” 1,5 i 2 stepena Celzijusa. Naime, planeta će nastaviti da se zagreva iznad ovih vrednosti ukoliko se ne preduzmu brze i sveobuhvatne mere za smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte. 

Nažalost, to znači daleko više ekstremno visokih temperatura i toplotnih talsa. Pored toga, toplija atmosfera omogućiće i još ekstremnije događaje sa velikom količinom padavina. Očekuje se da se za svaki stepen zagrevanja intenzitet padavina tokom ovih ekstremnih događaja poveća za 7%. Toplija atmosfera značiće i snažnije tropske ciklone sa većim maksimalnim brzinama vetra.

„Klimatske promene na različite načine već utiču na sve predele na Zemlji. Promene koje ćemo iskusiti će se samo pojačati sa dodatnim zagrevanjem.”, naglasio je drugi kopredsedavajući Panamao Žai.

U izveštaju se navodi da čak i ako budemo uspešni u zadržavanju zagrevanja na granici od 1,5 °C, očekuje nas sve više ekstremnih vremenskih događaja koji su bez presedana u istorijskim zapisima.

Naučnici su posebnu pažnju posvetili i posledicama globalnog zagrevanja koje su malo verovatne, ali bi mogle da imaju izuzetno veliki uticaj na društvo i planetu. Tako je navedeno da porast nivoa mora od čak 2 metra do kraja ovog veka nije isključen ukoliko dođe do veće destabilizacije ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku.

Ovo je posebno važno zato što poremećaj Zemljinog klimatskog sistema sa sobom nosi rizik i prelaska takozvanih tački preokreta. Tada može doći do mnogo bržih i dramatičnih promena u klimi planete. Jedna od takvih tačaka je i slabljenje Golfske struje, gde rezultati poslednjih istraživanja pokazuju da postoje sve jasniji znaci destabilizacije ovog sistema koji ima ogroman uticaj na klimatske uslove u velikom delu sveta.

Dobra vest o spasavanju sveta

Iako saznanja iz izveštaja crtaju vrlo tmurnu sliku, dobra vest je da je u najvećoj meri budućnost još u našim rukama. Klimatski modeli pokazuju da od budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte direktno zavisi koliko će se planeta zagrejati, što znači da sprovođenjem sveobuhvatnih mera u cilju prestanka sagorevanja fosilnih goriva i prelaska na obnovljive izvore energije sprečavamo teške posledice klimatskih promena.

Autori izveštaja navode da poređenja scenarija sa malom i velikom emisijom štetnih gasova pokazuju jasne razlike po pitanju budućih klimatskih promena na planeti, ali i po pitanju drugih uticaja na životnu sredinu, kao što je na primer kvalitet vazduha. Što dodatno ističe važnost globalnog dogovora za dostizanje neto nultih emisija do sredine ovog veka.

Međutim, iako ljudske aktivnosti mogu direktno uticati na nivo budućeg zagrevanja planete, u izveštaju se naglašava da će pojedini procesi na planeti, poput porasta nivoa mora, koji su pokrenuti zbog klimatskih promena nastaviti da se dešavaju i stotinama ili čak hiljadama godina i nakon što se koncentracija ugljen-dioksida stabilizuje.

To je samo još jedan argument u prilog tvrdnji da nema vremena za gubljenje i da je svetu potrebna hitna i odlučna klimatska akcija, jer svaka dodatna tona ugljen-dioksida u atmosferi povećava šansu za brojnim nepovoljnim ishodima.