Novi izveštaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) istražuje načine za isplativ rast obnovljivih izvora energije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi u cilju smanjivanja troškova, povećane energetske bezbednosti i snabdevanja svih građana regiona povoljnom energijom. Izveštaj pokazuje i znatno veći potencijal za razvoj obnovljivih izvora u Srbiji u odnosu na trenutno postojeće politike i planove.
Države Centralne i Jugoistočne Evrope bi na isplativ način mogle da podignu udeo obnovljivih izvora u svojoj ukupnoj energetskoj potrošnji na 34 %, pokazuje novi izveštaj IRENA, koji je danas predstavljen na sastanku ministara država koje učestvuju u Inicijativi o povezivanju zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope u oblasti energetike (CESEC).
Na sastanku čiji su domaćini bili Evropska komisija i hrvatsko Ministarstvo za ekonomiju i održivi razvoj predstavljeni su rezultati istraživanja koji pokazuju da bi ubrzana implementacija obnovljivih izvora energije u regionu dovela do smanjivanja troškova u oblasti energetike u iznosu od tri milijarde evra na godišnjem nivou u 2030. Uz to, vrednost prevencije bolesti, kao i štete povezane sa životnom sredinom i klimatskim promenama povećava uštede na nivou regiona na između 11 i 35 milijardi evra godišnje u 2030.
Mapa puta za energetsku tranziciju koju je IRENA predstavila procenjuje ukupne dodatne investicije u vrednosti od 78 milijardi evra od danas do 2030. koje bi omogućile zemljama članicama CESEC-a da izgrade energetski sistem koji se znatno manje oslanja na uvezena fosilna goriva i istovremeno obezbeđuje cenovno konkurentnu energiju za građane.
Pored toga, ubrzan prelazak na obnovljive izvore bi omogućio da se na nivou regiona emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje za 21 % u odnosu na trenutne planove. To je uporedivo sa sadašnjim ukupnim emisijama Rumunije i Bugarske zajedno.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Stavljajući investicije i politike za energetsku tranziciju u centar planova za ekonomski razvoj u regionu, političari mogu istovremeno da smanje socioekonomski uticaj pandemije, podstaknu zeleni oporavak, održivo kreiranje novih poslova i da ubrzaju transformaciju energetskog sektora.
„Centralna i Jugoistočna Evropa imaju ogroman potencijal za obnovljivu energiju“, rekao je Frančesko la Kamera, generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju. „Obnovljivi izvori mogu da smanje energetske troškove u regionu u korist građana i industrije, istovremeno unapređujući energetsku bezbednost, kvalitet vazduha i usklađujući ceo region sa dugoročnim planovima za deugljenizaciju koji su predviđeni Pariskim sporazumom.“
IRENA procenjuje da sve države članice CESEC-a imaju potencijal da ubrzaju implementaciju obnovljivih izvora energije u poređenju sa trenutnim politikama. Povećavanjem kapaciteta, obnovljivi izvori bi mogli da dostignu udeo od 23 do 56 % u ukupnom energetskom miksu ovih država do 2030.
Promene politika ne podrazumevaju samo izmene u oblasti proizvodnje električne energije, već i grejanja, transporta i industrije.
Da bi se ovo ostvarilo, biće potrebna odlučna akcija na državnom i regionalnom nivou kako bi se usvojili odgovarajući regulatorni i tržišni okviri. Partnerska saradnja sa susednim državama takođe može pomoći svima da smanje troškove i ostvare koristi koje otključavaju regionalnim pristupom.
Srbija
Izveštaj pokazuje da i u Srbiji postoji mnogo veći potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije do 2030, posebno kada je reč o solaru. Prema mapi puta koju je IRENA izradila, Srbija bi, u odnosu na postojeće planove i propise, mogla da ima čak 20 puta veći instalisani kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije do 2030. i za 70 % veće kapacitete za proizvodnju električne energije pomoću vetra.
Prema proračunima IRENA, Srbija bi u 2030. mogla da proizvodi oko 54 % struje i da obezbedi preko 60 % energije u sistemima centralnog grejanja pomoću obnovljivih izvora. To bi u 2030. omogućilo uštedu od 178 miliona dolara na godišnjem nivou, kao i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora za 19 %.
