Fotografija: Flickr / Jonathan Cutrer
Od početka milenijuma do 2022. godine, globalni kapaciteti obnovljivih izvora porasli su više nego četiri puta – sa 752 na 3372 gigavata (GW).
U istom vremenskom okviru, novoizgrađeni obnovljivi kapaciteti su na globalnom nivou uštedeli oko 521 milijardu dolara, i to samo u cenama goriva u sektoru električne energije.
Ovi podaci objavljeni su u novom izveštaju o cenama obnovljive energije koji je objavila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA). Izveštaj nudi jednu vrlo široku, „ptičju” perspektivu o stanju zelene tranzicije, na globalnom nivou, koja nam otkriva koliko se tržište obnovljivih izvora zapravo promenilo u poslednjih nekoliko godina.
Pre samo dvanaest godina, solar je bio sedam puta skuplji od fosilnih goriva, a danas je značajno jeftiniji
Najveću promenu doživela je solarna energija.
Naime, po procenama Irene, na globalnom nivou, prosečni nivelisani troškovi električne energije novih instalacija solara opali su za čak 89 odsto od 2010. do 2022. godine: sa oko 50 centi po kilovat-času 2010. do samo oko 5 centi krajem 2022. godine. Ovaj pad cene pratio je porast globalnog kapaciteta solara sa 40 GW (2010) na 1047 GW (2022).
Kada se planira i gradi novi izvor energije, potrebno je proceniti kolika će biti cena struje koju će elektrana proizvoditi – i to tokom celog njenog životnog veka.
Pošto je u igri ogroman broj varijabli, od cena izgradnje i održavanja elektrane do godišnje proizvodnje, koristi se matematička mera poznata kao nivelisani troškovi električne energije (levelized cost of electricity ili LCOE).
Sama računica je načelno jednostavna: u pitanju je vrednost koja se dobije kada se ukupna cena izgradnje i održavanja podeli sa ukupnom proizvodnjom energije tokom životnog veka elektrane. Zato se rezultat izražava u dolarima po kilovat-času.
U oba elementa jednačine uključeno je više parametara – iako je u pitanju projekcija, u pitanju je precizna i detaljna mera koja se naširoko koristi u savremenoj energetici, a koja uključuje elemente kao što su performanse, troškovi održavanja ili dužina trajanja elektrane, od kojih mnogi zavise i od konkretnih lokalnih uslova. LCOE samim tim ne zavisi samo od energenta, već se razlikuje i od države do države.
Evo kako brojke izgledaju kada se solarna energija uporedi sa fosilnim gorivima: solarna energija je 2010. bila više nego 7 puta skuplja od najjeftinijih fosilnih izvora energije. U toku dvanaest narednih godina, pad cene bio je toliki da je prethodne, 2022. godine, ona u proseku bila 29 odsto jeftinija od najjeftinijih fosilnih opcija.
Naravno, ove brojke zavise od lokalnih uslova i lokalnih cena, koje se mogu i značajno razlikovati.
Kako navodi IRENA, za potrebe svog izveštaja merili su konkurentnost cena u 20 zemalja, od SAD i Nemačke do Brazila, Turske, Vijetnama i Malezije. Za svaku od zemalja izračunali su lokalne nivelisane troškove električne energije za fosilna goriva (gas i ugalj) i za obnovljive izvore, a zatim su ih uporedili. Rezultati su onda prilagođeni i iz njih je dobijen globalni prosek.
Troškovi nisu svuda isti. Globalno opadanje cena nove solarne energije zapravo se usporilo 2022. godine, a u nekim zemljama ukupna cena novih instalacija je i porasla, kao što su Nemačka i Francuska (poskupljenje od 34%) i Grčka (čak 51%), usled šireg rasta cena dobara i usluga, kao i inflacije cena rada. Kako navodi IRENA, ovaj porast je delom i prirodna posledica varijacija u cenama konkretnih projekata.
Ali globalni prosek je i dalje opao u globalu, pre svega zbog Kine – gde je udeo u globalnim instalacijama velikih solarnih elektrana za samo godinu dana, od 2021. do 2022. godine, porastao sa 38 na čak 45 odsto. Drugim rečima, gotovo polovina novih kapaciteta velikih solarnih elektrana 2022. godine izgrađeno je bilo u Kini.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U međuvremenu, ovaj izveštaj pokazuje i da su mnoge ideje koje možda imamo o solarnoj energiji i njenoj ceni, a koje se zasnivaju na podacima i projekcijama starim deset, pa čak i pet godina – jednostavno zastarele.
A kako navodi IRENA, očekuje se da će ovogodišnji rast cena, posebno jak u Evropi, svejedno biti nadoknađen, jer cena solara nastavlja da opada usled kontinuiranog unapređenja efikasnosti, optimizacija u proizvodnji i inovacija u dizajnu.
