Globalni napori za ograničavanje porasta temperature na 1,5 °C doživljavaju neuspeh po svim indikatorima, osim kada je reč o prodaji putničkih električnih vozila. Tako se svet našao u situaciji da ozbiljno zaostaje u borbi protiv klimatskih promena, upozoravaju autori novog izveštaja Stanje klimatske akcije.
„Uprkos višedecenijskim zastrašujućim upozorenjima i pozivima na buđenje, naši lideri uglavnom nisu uspeli u mobilizaciji klimatske akcije ni blizu neophodnog tempa i razmera”, kazala je vodeća autorka Sofi Boem. „Takva kašnjenja nam ostavljaju vrlo malo puteva da osiguramo sigurnu budućnost za sve. Nema vremena za okolišanje. Umesto toga, treba nam hitna transformativna promena u svakom sektoru u toku ove decenije.”
Zarad ostvarenja Pariskog sporazuma i održanja budućeg globalnog zagrevanja na 1,5 °C, Stanje klimatske akcije daje konkretne smernice za transformacije pojedinačnih segmenata do 2030. godine.
Prvi u nizu jeste napuštanje uglja koje, prema proračunima, treba da se odvija sedam puta brže nego trenutno, što znači zatvaranje oko 240 prosečnih termoelektrana u toku godine do kraja decenije. Dalja izgradnja postrojenja koja koriste ovaj prljavi energent povećala bi već dramatičnu brojku.
Paralelno sa odbacivanjem fosilnih goriva trebalo bi da teče i razvoj obnovljivih izvora. Kako se navodi, aktuelni godišnji porast vetroparkova i solarnih elektrana u proizvodnji struje iznosi oko 14%, ali kako bi čovečanstvo bilo na dobrom putu klimatske akcije do 2030, to treba da poraste na 24%.
Ali ne tiču se sve politike za ublažavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte direktno energetske tranzicije.
Čovečanstvo u ovoj deceniji takođe treba da smanji krčenje šuma četiri puta u odnosu na nivoe iz prošle godine (15 fudbalskih terena u minuti), kao i da smanjuje potrošnju mesa, posebno u regionima sa visokom potrošnjom.
Infrastruktura brzog prevoza treba da se širi šest puta brže. U praksi to bi značilo da se svake godine, na gobalnom nivou, zaključno sa 2030. gradi sistem javnog prevoza koji je tri puta veći od njujorške mreže metroa, autobuskih linija i pruga.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Međutim, usred ove sumorne realnosti postoji i jedan tračak nade. S obzirom na to da se prodaja električnih vozila utrostručila od 2020, po prvi put u izveštaju Stanje klimatske akcije, elektrifikacija putničkog saobraćaja je na dobrom putu da dostigne potreban rast u ovoj deceniji.
„Svedočimo rastu električnih vozila koji je brži nego što smo pre nekoliko godina mislili da je moguće što zauzvrat donosi brojne koristi za jad+vno zdravlje, ekonomiju i klimu”, izjavila je Helen Mauntford, predsednica i izvršna direktorka fondacije ClimateWorks. „Ako možemo da prenesemo ovaj napredak i u druge oblasti, to bi pokazalo da je transformativna promena moguća u slučaju da je praćena usaglašenim, hitnim naporima koji bi ih pomerili sa prelomnih tačaka.”
Izveštaj Stanje klimatske akcije izradili su eksperti iz fondacije ClimateWorks, Bezosovog fonda za Zemlju, projekta Climate Action Tracker, Ujedinjenih nacija i Instituta za svetske resurse.
