Fotografija: openweathermap.org
Ovogodišnji jul odneo je neverovatnu titulu najtoplijeg meseca na globalnom nivou, od kada se vrše merenja. Temperature površine zemljišta i površine okeana u julu su zajedno bile za 0,93 °C veće od proseka za dvadeseti vek (15,8 °C), podaci su američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA). Time je oboren rekord najtoplijeg meseca na svetu u poslednje 142 godine, dok je prethodni najtopliji mesec bio jul 2016, izjednačen sa istim mesecom 2019. i 2020.
„U ovom slučaju, prvo mesto je najgore na kojem može da se bude”, rekao je upravnik ove američke naučne i regulatorne agencije, Rik Spinrad, u saopštenju na zvaničnom veb-sajtu i dodao: „Ovaj novi rekord doprinosi uznemiravajućem putu koji klimatske promene postavljaju planeti”.
Na severnoj hemisferi temperatura površine zemljišta u julu je bila veća za 1,54 °C od proseka, čime se premašio prethodni rekord postavljen 2012. godine. Podaci pokazuju da je ovogodišnji jul bio najtopliji ikada u Aziji, dok je u Evropi bio drugi po redu, iza jula 2018. U Severnoj Americi, Južnoj Americi, Africi i Australiji ovaj jul se nalazi među deset najtoplijih ikada.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Situacija u Srbiji ne odstupa od ovih trendova, jul 2021. je drugi najtopliji jul za period između 1951. i 2021. godine, a najtopliji u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Banatskom Karlovcu, podaci su Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Za sada, na nivou Srbije najtopliji jul je i dalje onaj iz 2012.
Ipak, čini se da jul neće biti usamljen u obaranju rekorda ove godine. Prošle srede je na Siciliji izmereno 48,8 °C, što bi mogla da bude najviša temperatura vazduha ikada zabeležena u Evropi, ako lokalna merenja potvrdi Svetska meteorološka organizacija (WMO). Do tada, rekord drži 48 °C izmereno u Atini, u julu 1977.
Nakon samo nedelju dana od objavljivanja prvog dela Šestog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene, čini se da već svedočimo klimatskim ekstremima, poput obaranja temperaturnih rekorda, požara koji su pogodili Rusiju, SAD, Kanadu, Tursku, Grčku, Italiju, a ono što je zabrinjavajuće jeste da će oni postati sve učestaliji i intezivniji, ukoliko se hitno ne smanje emsije gasova sa efektom staklene bašte.
