Era čiste energije je na pomolu: Kapaciteti obnovljivih izvora dostigli su fosilna goriva

FOTO: Josh McCausland / Unsplash

• Obnovljivi izvori su 2024. skoro dostigli fosilna goriva u ukupnim globalnim kapacitetima
• Za svaki novi megavat fosilnih kapaciteta, svet je 2024. ugradio preko 13 megavata obnovljive energije
• Globalni kapaciteti baterijskih skladišta porasli su preko 40 puta za 10 godina
• 91% novih projekata obnovljivih izvora jeftinije je od bilo koje fosilne alternative
• Kina je samo 2024. godine oslanjajući se na obnovljive izvore sprečila oko 260 milijardi dolara štete od zagađenja vazduha
• Na globalnom nivou, danas više ljudi radi u čistoj energiji nego u fosilnim gorivima

„Nalazimo se u unikatnom, presudnom trenutku u istoriji.”

Ovako se svetskoj javnosti obraća novi izveštaj Ujedinjenih nacija o obnovljivim izvorima, koji se poziva na nove podatke koje je objavila Međunarodna agencija za obnovljive izvore (IRENA). 

Naime, globalni kapaciteti obnovljivih izvora energije doživljavaju takav rast da su 2024. gotovo dostigli fosilne kapacitete.

Kako pokazuju podaci koje je objavio UN, zaključno sa 2024. godinom ukupni globalni kapaciteti fosilnih izvora električne energije su 4548 gigavata, dok su kapaciteti obnovljivih izvora samo neznatno manji: 4448 GW. 

Ali možda bismo rekli: kako „neznatno manji”, kada je razlika 100 gigavata? Poređenja radi, ukupni kapaciteti EPS-a su oko 7,6 GW, i to uključuje sve naše termo- i hidroelektrane. 

Međutim, to je stvar perspektive. Ove podatke treba posmatrati globalno: samo prošle godine, ukupno je na globalnom nivou instalirano 43 GW novih fosilnih kapaciteta, a u istom vremenskom periodu ukupno je ugrađeno rekordnih 585 GW novih obnovljivih kapaciteta.

To znači da je za svaki novi megavat fosilnih izvora struje, svet tokom 2024. godine ugradio 13,6 megavata obnovljivih kapaciteta. 

U poslednjih deset godina, globalni kapaciteti zasnovani na fosilnim gorivima porasli su za 16%, a solar više od 8 puta

Istovremeno, to znači da je godišnji rast obnovljivih izvora gotovo šest puta veći od one razlike od 100 GW. Drugim rečima, pošto smo već duboko zagazili u 2025. godinu, možemo pretpostaviti da su do danas ukupni globalni kapaciteti obnovljivih izvora uveliko veći od kapaciteta fosilnih goriva. 

U pitanju je presedan koji je pre samo nekoliko godina izgledao nedostižno. Kada je potpisan Pariski sporazum, 2015. godine, svetska energetika izgledala je drastično drugačije, a fosilni kapaciteti bili su više nego duplo veći od obnovljivih (3908 GW naspram 1849 GW). Tada je dve trećine svetskih obnovljivih izvora činila „stara” hidroenergija.

Promena od 2015. do danas ne može biti jasnija: globalni fosilni kapaciteti porasli su za 16%, hidro za 17%, dok je vetar porastao dva i po puta, a solar čak 8 puta. 

Ali mada su u novim kapacitetima u poslednjih 10 godina apsolutni šampioni solar i vetar, jedna druga tehnologija zaslužila je krunu kada je u pitanju brzina. 

Naime, baterije, odnosno novi kapaciteti skladištenja porasli su u poslednjih 10 godina preko 40 puta – sa 2 GW na skoro 90 GW. Mada baterije još uvek ne čine značajan udeo globalne energetike, njihova snaga neumoljivo raste, i u godinama koje dolaze one će sve više činiti faktor stabilnosti i sigurnosti elektroenergetskih sistema širom sveta.

Glavni razlog ovako munjevitog rasta čiste energije su pre svega tehnologija i globalno tržište. 

Naime, tehnološki razvoj doveo je do vrlo jasne tržišne slike: kako navodi IRENA, 91% projekata novih kapaciteta obnovljive energije sada je jeftinije od bilo koje fosilne alternative. 

Mada je tzv. globalna nivelisana cena električne energije u poslednjih 10 godina opala i kada je u pitanju ugalj i kada govorimo o solaru i vetru, putanje njihovih cena nisu iste: cena uglja opala je za 24%, cena vetra za 55% a cena solara za čak 68%. 

Obnovljivi izvori nisu samo jeftiniji, već i lakši za izgradnju, a donose čitav niz ekoloških i zdravstvenih benefita

Nije samo stvar u ceni. Novi kapaciteti solara i vetra grade se za između jedne i tri godine (manje od jedne godine za male solarne kapacitete), dok nije neobično da nove gasne ili termoelektrane traže i pet godina za izgradnju. Poređenja radi, nuklearna elektrana zahteva makar 10 do 15 godina od početka projekta do konačne realizacije.

Sve ovo je čisto tehnološko-tržišni ugao: on pokazuje zašto se investitori i države širom sveta okreću obnovljivim izvorima. Ali svaki put kada umesto termoelektrane izgradimo elektranu na obnovljivi izvor kao što je solar ili vetar, mi istovremeno izgrađujemo dugoročne benefite kao što su manje emisije gasova staklene bašte, i mnoge druge.

Primera radi, kako procenjuje IRENA, zbog masovne ugradnje obnovljivih izvora (umesto uglja) Kina je samo 2024. „sprečila” preko 260 milijardi dolara štete od zagađenja vazduha.

U pitanju je važna lekcija i za Srbiju, koja svake godine zbog zagađenja vazduha u ime fosilnih goriva žrtvuje na hiljade života, na desetine hiljada respiratornih oboljenja i milijarde evra štete. Obnovljivi izvori nisu samo ključ borbe protiv klimatskih promena, već i ključ za buduće zdravije društvo, koje jednog dana možda više neće morati grozničavo da prati indekse zagađenja i koncentracije PM 2,5. 

Još jedan podatak u izveštaju UN ukazuje na veliku promenu koja se već dogodila u svetskim tržištima: na globalnom nivou, broj radnika u obnovljivim izvorima energije (34,8 miliona) premašio je broj radnika u fosilnim gorivima (32,6 miliona radnika). 

Naravno, iako se globalna energetika menja pred našim očima, to se ne dešava „samo od sebe”, prirodno pravično, ravnomerno, niti bez prepreka. 

I pored vrtoglavog rasta, brzina novih instalacija obnovljivih izvora još uvek nije dovoljna da ispuni ciljeve postavljene 2023. godine, a koji bi mogli da omoguće zaustavljanje klimatskih promena u skladu sa Pariskim sporazumom.

Istovremeno, obnovljivi izvori su na globalnom nivou izrazito neravnomerno raspoređeni.

Naime, čak 41% globalnih obnovljivih kapaciteta nalazi se u Kini, a 39% u zemljama OECD. Ostatak sveta deli preostalih 20% – celokupna Afrika, veliki delovi Azije i Južne Amerike, kao i Balkan i naša neposredna okolina (bez Grčke). Čak je i tih poslednjih 20% koncentrisano, jer je polovina tih kapaciteta u Brazilu i Indiji.

Cena obnovljivih izvora, koja je već godinama u drastičnom opadanju, i koja je ključ ovakve globalne ekspanzije, trenutno se nalazi na udaru političkih sila, konflikta i tarifa, piše izveštaj UN. 

Tehnologija je rekla svoje, i naša budućnost je čista i obnovljiva; ali ne treba da dozvolimo politici da tu budućnost odlaže, posebno zato što svako odlaganje znači i intenzivnije i trajnije klimatske promene.