Privremeno zatvaranje fabrika radi uštede električne energije, spaljeni usevi, masovno uginuće dehidrirane stoke, desetine isušenih rečnih korita i nestašice vode – ovo su samo neke od potresnih posledica dvomesečne epizode izuzetno toplog i sušnog vremena u Kini sa temperaturama koje širom zemlje redovno prelaze četrdeset stepeni Celzijusa.
Ovaj toplotni talas je najtopliji i najduži od 1961. godine kada su započela nacionalna meteorološka merenja. A prema ocenama klimatologa Maksimilijana Herera, koji proučava ekstremne temperature, istovremeno je i nasuroviji toplotni talas koji je ikada zabeležen na svetu.
Ogromna površina se kroz neuobičajeno dug vremenski period suočava sa najekstremnijim vremenskim prilikama. Kako je Herera objasnio za New Scientist, u svetskoj istoriji klime ne postoji ništa što čak ni približno može da se uporedi sa aktuelnim dešavanjima u Kini.
Ekstremna vrućina, koja je počela sredinom juna, donela je obaranje ogromnog broja temperaturnih rekorda, i tokom dana i tokom noći.
Skoro 300 meteoroloških stanica u zemlji izmerilo je rekordno visoke temperature. U okrugu Beibei, koji se nalazi u gradu Čungking na jugozapadu Kine, živa u termometru je 18. avgusta dostigla 45 °C. Ovo je najviša temperatura koje su kineske meteorološke stanice zabeležile izvan pretežno pustinjske oblasti Sinđan.
U subotu, 20. avgusta, u Čungkingu – u kome živi preko 30 miliona stanovnika – najniža temperatura tokom noći, od 34,9 °C, bila je za par Celzijusovih stepeni viša u poređenju sa tipičnom najvišom avgustovskom temperaturom tokom dana. Ako prođe proces provere, ovo će biti najviša noćna minimalna temperatura u Kini tokom avgusta.
Inače, manjak kiše i sušni uslovi uslovili su da nadležni organi prvi put u poslednjih devet godina objave upozorenje o suši kojim je obuhvaćena cela teritorija. Kinesko ministarstvo vodnih resursa saopštilo je suša uticala na skoro 810 hiljada hekatra poljoprivrednog zemljišta u šest pokrajina. Kako bi se izborile sa ovom situacijom koja preti da ugrozi snabdevanje hranom, vlasti pokušavaju da izazovu padavine pomoću raketa.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Toplotni talas utiče na skoro dve trećine stanovništva najmnogoljudnije svetske zemlje
S obzirom na to da stanovništvo pojačano koristi klima uređaje, velika je potrošnja električne energije. Niski vodostaji reka, uslovljeni sušom, narušavaju funkcionisanje hidroenergetskih kapaciteta.
Kako bi prenebregnula izazov rastuće potrošnje struje, pokrajina Sečuan je sredinom ovog meseca naredila šestodnevno obustavljanje rada fabričkih pogona.
Procenjuje se da se toplotni talas u Kini, koji traje preko 70 dana, odrazio na živote preko 900 miliona ljudi u naciji koja broji 1,4 milijarde.
Premda je hladan vazduh doneo olakšanje severu zemlje, jug se i dalje bori sa temperaturama koje premašuju četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali.
Opasnu toplotu, sa temperaturama preko 39,4 °C, ovog leta nije iskusila samo Kina već i drugi delovi severne Zemljine polulopte. Prema rezultatima nove studije naučnika sa Harvarda, svet bi do kraja veka mogao da proživljava ovakve toplotne talase između tri i deset puta češće zbog klimatske krize.
Ipak, autori istraživanja navode da sumorni scenariji mogu da se spreče smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
