Foto: Pexels
Dosadašnja istraživanja su veoma verovatno potcenjivala štetu koju će klimatske promene naneti svetskoj ekonomiji i ceh bi zapravo mogao da bude mnogo veći.
Ovo pokazuje analiza naučnika iz Australije objavljena 31. marta 2025. godine u naučnom časopisu Environmental Research Letters.
Prethodne projekcije o tome kako će klimatske promene uticati na bruto domaći proizvod (BDP) bazirale su se na pretpostavci da na nacionalnu ekonomiju utiču vremenske prilike isključivo u toj zemlji.
Jednostavno rečeno, iz modela su izostavljeni bilo kakvi klimatski ekstremi poput poplava u drugoj zemlji koje bi mogle da ometu lanac snabdevanja.
Tim istraživača sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu pokušao je da to ispravi tako što su u svoje procene uključili globalne posledice ekstremnih vremenskih događaja.
Rezultat?
Predviđena šteta po globalni BDP daleko je gora nego što se ranije mislilo – i odražava se na živote ljudi iz svake zemlje na planeti.
Kako klimatske promene smanjuju BDP?
Globalno zagrevanje prouzrokuje gubitke za privredu na različite načine. Ipak, možda najočiglednija šteta dolazi od ekstremnih vremenskih događaja, od suša preko oluja i poplava do toplotnih talasa.
Od 2000. godine, za Srbiju su „najskuplje” bile suše koje dovode do pada prinosa u poljoprivredi pa čak i do propalih žetvi. Posebno brine to što su letnje suše u našoj zemlji sada dvostruko češće nego u prošlosti.
Dalje, tu su i oluje i poplave koje mogu da izazovu uništavanje ogromnih razmera, te da tako ometu lance snabdevanja. A jedno nedavno istraživanje otkrilo je da toplotni talasi, pojačani klimatskim promenama, doprinose poskupljenju hrane.
Za vreme jakih vrućina, radnici su manje produktivni.
Ali i dalje od toga… Klimatske promene rezultuju u višestrukim rizicima po ljudsko zdravlje i mogu da podstaknu širenje zaraznih bolesti, kao i masovne migracije i sukobe.
Kako navode autori nove studije, zaključci većine ranijih istraživanja bili su da će ovakvo ekstremno vreme imati umerene negativne uticaje na svetsku ekonomiju. Čak i u najgorem scenariju porasta temperature od 4 °C do kraja veka, očekivani gubici bili su između 7 i 23%.
Njihovo modelovanje temeljilo se na efektima ekstrema iz prošlosti. Međutim, uticaj ekstrema obično je ograničen na lokalni ili regionalni nivo, a šteta bi se nadomestila uslovima na drugim lokacijama.
Primera radi, Južna Amerika pretrpela bi veliku sušu, ali ostala podneblja na svetu bi imala dovoljno padavina. Samim tim, Južna Amerika mogla bi da se osloni na uvoz poljoprivrednih proizvoda kako bi kompenzovala sopstvene nedostatke i sprečila skokove cena namirnica, piše ekonomista Timoti Nil za The Conversation.
Ali to nije najrealnije lice klimatskih promena čak ni danas, a kamoli u budućnosti…
Na toplijoj planeti, klimatski ekstremi dešavaju se širom naše planete – istovremeno, a to će, uz dalji porast temperature, postajati sve izraženije. Ovo će poremetiti proizvodnju i isporuku robe, ugroziti trgovinu i ograničiti obim u kojem zemlje mogu da pomognu jedna drugoj.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO), samo u aprilu prošle godine, na globalnom nivou, desilo se čak devet klimatskih ekstrema bez presedana, odnosno do tada apsolutno nezabeleženih klimatskih ekstrema na datom podneblju. Povrh toga, evidentirano je još 17 neobično retkih.
To uključuje obilne padavine u Pakistanu i Brazilu, toplotne talase u Sloveniji, Nemačkoj i Hong Kongu, sušu na Kubi koja je trajala do avgusta…
Tokom cele 2024. godine, ukupno šest suša bilo je bez presedana, a četiri od njih počele su u junu ili julu. Pogođene zemlje rasvetljavaju geografsku raširenost problema – bile su to Poljska, Danska, Čile i Brazil.
Upravo ovo potvrđuje naučnu tezu iz Australije: da bismo shvatili koliki su to troškovi klimatskih promena po ekonomiju, Zemlju moramo posmatrati kao međusobno povezanu celinu, a ne skup nezavisnih aktera koji će se međusobno pomagati u slučaju opasnosti.
Jer sve su prilike da opasnosti vrebaju u svakom trenutku – sve od njih. Drugim rečima, može doći do vremenskog preklapanja izazova, na potpuno različitim krajevima sveta.
Klimatske promene mogle bi da koštaju svetsku ekonomiju i do 40% BDP-a
Nova analiza fokusirala se upravo na to – da globalni efekti klimatskih promena utiču na nacionalne ekonomije. Kako bi to i ilustrovali, autori su koristili globalni BDP po glavi stanovnika, odnosno svetsku ekonomsku proizvodnju podeljenu sa brojem ljudi.
Prema njihovim kompleksnim proračunima, globalno zagrevanje preko 3 °C do 2100. godine koštalo bi svetsku ekonomiju i do 40% BDP-a. Ova brojka znatno je veća od prethodnog proseka od oko 11%, stoji u studiji.
Ali i dalje od toga… Dok su prethodni modeli sugerisali da će ekonomije u hladnijim delovima sveta poput Rusije i Severne Evrope imati koristi od viših temperatura, ovaj tvrdi da će uticaj klimatskih promena biti toliko sveobuhvatan da će sve zemlje biti teško pogođene.
Ipak, moramo imati u vidu da je najgori scenario klimatskih promena, na koji su se oslanjali naučnici iz Australije i po kojem države sede skrštenih ruku u borbi protiv klimatskih promena, izbegnut: uz poslednje klimatske planove zemalja, planeta je bila na putu da se zagreje za 2,6-2,8 °C, pokazuje presek Ujedinjenih nacija iz prošle godine.
Uz dalje ulaganje u obnovljive izvore i čiste tehnologije, to jest u smanjenje emisija, očekuje se da će svet dodatno smanjiti stope globalnog zagrevanja. Koliko tačno, i dalje ostaje pitanje.
Poduhvat smanjenja emisija naravno povlači kratkoročne ekonomske troškove. A autori nove studije čak su mapirali i tačku u kojoj su ovi izdaci u ravnoteži sa dugoročnim koristima.
Kako pišu, to je globalno zagrevanje od 1,7 °C, što je blizu donje, ambicioznije granice iz Pariskog sporazuma koja kaže da bi globalno zagrevanje trebalo da se zauzda na 1,5 °C.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zemlja je trenutno toplija za 1,2 °C nego u predindustrijsko doba, a emisije nastavljaju da rastu. Nova analiza razotkriva koliko dalje klimatske promene mogu skupo da nas koštaju i da su prethodne procene gubitaka u privredi bile previše optimistične.
Trenutna putanja emisija rizikuje našu i budućnost naše dece.
„Što pre čovečanstvo bude razumelo nesreće koje se spremaju pod teškim klimatskim promenama, pre ćemo moći da promenimo kurs kako bismo to izbegli”, poručuje Timoti Nil.
