FOTO: EPS
„Klimatske promene se dešavaju i njihov primarni uzrok su ljudske aktivnosti.”
Sa ovom relativno jasnom i opštom izjavom slaže se ogromna većina klimatskih naučnika – između 97% i 99,9%, u zavisnosti od studije. Zbog toga kažemo da u vezi s klimatskim promenama postoji naučni konsenzus.
Međutim, šira javnost nije tako složna. Na globalnom nivou, ljudi potcenjuju naučni konsenzus o klimatskim promenama, i misle da je u pitanju kontroverznija tema nego što zaista jeste, to jest da u ovom polju ima više „skeptičnih” glasova nego što ih zapravo ima. I tu postoje različite varijacije.
Primera radi, rezultati godišnje studije javnog mnjenja iz 2023. godine, koju je objavio Univerzitet Jejl, pokazuju da je javnost u Srbiji natprosečno uverena u postojanje klimatskih promena: 87% ispitanika kaže da se one dešavaju, što je 7. najviši procenat od 31 ispitane evropske zemlje, i veći je nego u bilo kojoj zemlji zapadne ili severne Evrope.
Ali postoji još jedna zanimljivost u srpskoj javnosti: po studiji iz Jejla, otprilike je jednak broj ljudi u Srbiji koji čoveka vide kao primarnog uzroka (40%), i broj ljudi koji misli da su prirodni faktori jednako važni kao i ljudske aktivnosti (42%).
Drugim rečima, srpska javnost je bliža naučnom konsenzusu o realnosti klimatskih promena od mnogih drugih evropskih država, verovatno zato što su ljudi u Srbiji izloženi efektima klimatskih promena u svakodnevnom životu više od građana u drugim evropskim zemljama. Stoga ne sumnjaju previše u postojanje klimatskih promena.
Međutim, nedostatak pravilnog interpretiranja ovih efekata u javnosti dovodi do nedovoljnog razumevanja njihovih uzroka, a samim tim i tako velikih razlika u odnosu na naučni konsenzus (40% naspram 97-99%).
A upravo ovo razumevanje uzroka je ključan preduslov za aktiviranje javnosti da na ličnom i kolektivnom planu odgovori na izazove koje klimatske promene donose.
Kako možemo da promenimo ovo stanje?
Potrebno je bolje komunicirati realnost i snagu naučnog konsenzusa o klimatskim promenama
Tokom protekle decenije, istraživači u psihologiji i drugim društvenim naukama proučavali su efekat komuniciranja naučnog konsenzusa, tj. odgovora na pitanje da li su ljudi skloniji da poveruju u realnost klimatskih promena i ljudskog uzroka ukoliko su informisani o postojanju naučnog konsenzusa.
Rezultati su bili ohrabrujući, ali su do sada ovakve studije sprovođene prvenstveno u SAD-u.
Nova studija objavljena u časopisu Nature Human Behaviour, koju sam vodila zajedno sa Sandrom Gajger sa Univerziteta u Beču, pokazala je da je ova strategija ima globalnog potencijala: pokazalo se da komuniciranje univerzalnog naučnog konsenzusa može da poveća percepciju konsenzusa i uverenja o postojanju i ljudskim uzrocima klimatskih promena u različitim društvenim i kulturnim kontekstima.
U toku istraživanja, naš tim od 46 istraživača anketirao je preko 10.000 ljudi iz 27 zemalja na 6 kontinenata, uključujući i Srbiju. Kako je izgledalo istraživanje?
Svi ispitanici pročitali su jednu od dve različite poruke u vezi s naučnim konsenzusom o klimatskim promenama. Zatim smo pitali ispitanike za njihovo mišljenje o klimatskim promenama.
dr Bojana Većkalov, VU Amsterdam, Holandija
U svih 27 zemalja, informacija o naučnom konsenzusu o postojanju i uzrocima klimatskih promena imala je sličan uticaj na percepcije i uverenja ljudi: pre nego što su bili informisani o naučnom konsenzusu oko klimatskih promena, ispitanici su procenjivali da je ovaj konsenzus mnogo niži nego što zaista jeste.
Nakon izlaganja konsenzusu, ispitanici su povećali svoje procene konsenzusa, lična uverenja da se klimatske promene dešavaju i da su uzrokovane ljudskom aktivnošću, kao i brigu oko klimatskih promena.
Studija je takođe otkrila da su poruke o konsenzusu učinkovitije za one kojima ove poruke nisu poznate od ranije, i za one koji imaju niže prvobitne procene konsenzusa.
U ove grupe spadaju ljudi sa nižim poverenjem u klimatsku nauku, i ljude sa izraženijom desničarskom političkom orijentacijom, što znači da kampanje za podizanje svesti o klimatskim promenama treba da budu fokusirane i na njih.
Ova nova otkrića pokazuju da je važno isticati konsenzus među klimatskim naučnicima – kako u medijima, tako i u svakodnevnim situacijama kada ljudi razgovaraju o klimatskim promenama i njihovim uzrocima i posledicama. Ovo je posebno važno u kontekstu politizacije nauke i upornih dezinformacija o klimatskim promenama.
U toku studije ispitali smo još jednu poruku – onu o postojanju klimatske krize.
Naime, po aktuelnim saznanjima, 88% klimatskih naučnika se slaže da klimatske promene predstavljaju krizu. Kako ljudi reaguju kada saznaju za ovaj „dodatni” konsenzus?
Nasuprot očekivanjima istraživača, poruka sa ovom dodatnom informacijom (povrh konsenzusa od 97% u vezi sa realnošću i ljudskim uzrocima klimatskih promena) bila je jednako učinkovita kao i poruka bez nje.
Drugim rečima, ova informacija nije proizvela veći uticaj na percepcije konsenzusa i lična uverenja ispitanika. Pretpostavka je da je jaz između stvarnog i percipiranog konsenzusa mogao da igra ulogu u ovom nedostatku učinkovitosti.
Kada je u pitanju konsenzus o postojanju i uzrocima klimatskih promena, ispitanici su u većoj meri potcenjivali ovaj konsenzus, a zatim su prilagodili svoju procenu i revidirali lična uverenja.
U slučaju kriznog konsenzusa, procena ispitanika je bila znatno bliža stvarnom konsenzusu, te ovaj jaz verovatno nije bio dovoljno velik da promeni uverenja o klimatskim promenama.
O autorki
Bojana Većkalov trenutno radi kao istraživačica na Vrije univerzitetu u Amsterdamu. Doktorske studije u oblasti socijalne psihologije završila je na Univerzitetu u Amsterdamu. Bavi se stavovima i sistemima uverenja kao što su skepticizam prema nauci i inovacijama i verovanje u teorije zavere.
