FOTO: COP30 Brasil / Flickr
Završen je 30. klimatski samit u Belemu, u Brazilu.
Ako niste pratili detalje, a već ste videli neke izveštaje zasnovane na zvaničnim saopštenjima brazilskih domaćina, možda ste dobili utisak da je u pitanju bio „diplomatski uspeh”, da je „postignut dogovor” i pored geopolitičkih tenzija.
Geopolitičke tenzije su, naravno, sasvim realne: pored svih postojećih sukoba, što vojnih što političkih, ovo je bio i prvi klimatski samit na kojem SAD eksplicitno nije učestvovala. Tramp je izgleda rešen da SAD u potpunosti izbaci iz klimatske borbe (i istovremeno da je tehnološki vrati makar par decenija unazad, ali to nije sada tema).
Da li je u tim uslovima u Belemu postignut diplomatski uspeh – to je već teže pitanje. A umesto jednog odgovora, nudimo četiri.
Postignut je dogovor
Važno je i to napomenuti: u najblaže rečeno nezgodnim geopolitičkim uslovima, u Belemu jeste bilo pozitivnih ishoda.
Među njima je i glavni dogovor, koji nosi naziv: „Globalni Mutirão: Ujedinjenje čovečanstva u globalnoj mobilizaciji protiv klimatskih promena”. Mutirão je brazilski termin koji označava zajednički rad za zajedničko dobro. Njegov tekst, sa kojim se složilo 194 zemlje sveta, možete pronaći na sajtu UNFCCC.
U dogovoru samita u Belemu, ne odustaje se od ograničenja globalnog zagrevanja, i jasno se zahteva ubrzanje globalne klimatske akcije, uz određene osnove kako bi to ubrzanje trebalo da izgleda.
ALI: postignutim dogovorom gotovo niko nije zadovoljan.
Naime, iako dogovor iz Belema pretpostavlja ubrzanje globalne klimatske akcije, on nigde ni ne spominje fosilna goriva. Jedan od ciljeva ovogodišnjeg samita bili su i dogovori o konkretnim planovima (roadmaps) za napuštanje fosilnih goriva i zaustavljanje krčenja svetskih šuma. To se nije desilo.
Glavni krivci za neuspeh na ovom polju bile su delegacije najvećih svetskih emitera, kao što su Rusija, Saudijska Arabija i Kina, koje su eksplicitno odbile uvođenje konkretnih globalnih planova za dekarbonizaciju.
Adaptacija konačno u prvom planu
Kako su to primetili mnogobrojni učesnici i posmatrači, u Belemu je adaptacija, tj. prilagođavanje na nove klimatske uslove, prvi put dobila svoje zasluženo mesto u globalnoj diplomatskoj areni.
Rezultat je, između ostalog, bilo usvajanje konkretnih indikatora za globalni projekat adaptacije, kao i usvajanje novog dogovora po kojem će finansiranje adaptacije biti utrostručeno do 2035. godine. Sve nove dokumente na ovu temu takođe možete pronaći na sajtu UNFCCC.
ALI: dogovori o adaptaciji su već nemali kompromisi.
Pre Belema, mnoge zemlje sveta, opremljene savremenim stručnim procenama zdravstvene, ekonomske i socijalne cene klimatskih promena, tražile su dogovor koji bi najavio (i omogućio) utrostručenje finansiranja do 2030, a ne do 2035. godine. Već se pomeraju granice nedovoljno ambicioznih planova.
Problem finansiranja adaptacije ostaje nerešen. Ko će platiti projekte prilagođavanja u upravljanju vodama i gradovima, poljoprivredom, zaštiti od poplava i suša, gde su tipično siromašnije zemlje, i istorijski manji emiteri, pod većim rizikom? Aktuelne procene pokazuju da će za adaptaciju u zemljama u razvoju biti potrebno izdvojiti preko 300 milijardi dolara godišnje, što je preko 10 puta više od trenutnih tokova finansija.
Proširene su teme rasprava
Klimatske promene dotiču gotovo svaki aspekt savremenog društva, i ta širina se u Belemu videla više nego ikada ranije.
Raspravljalo se, između ostalog, i o slobodnoj trgovini i uticaju politika kao što su evropski CBAM, ali i o politikama ekstrakcije kritičnih sirovina (kao što je litijum).
Štaviše, jedan od ranih verzija sporazuma sadržao je i navod o „društvenim rizicima i rizicima po okolinu pri razvoju lanaca proizvodnje za tehnologije čiste energije, uključujući i rizike koji se javljaju kroz ekstrakciju i obradu kritičnih minerala”.
ALI: stvari su se po svemu sudeći završile na raspravama.
Između ostalog, „rizici koji se javljaju kroz ekstrakciju i obradu kritičnih minerala” ipak se nisu našli u finalnoj verziji sporazuma.
U pitanju je važna tema: iako je uveliko jasno da budućnost leži u čistoj i obnovljivoj energiji, imamo zadatak da našu budućnost zasnujemo na najboljim mogućim osnovama, i da štetne posledice smanjimo na najmanju moguću meru. Ali za ozbiljnije globalno rešavanje takvih problema moraćemo da sačekamo neki naredni samit.
Pokrenut je fond za očuvanje svetskih tropskih šuma
O ovoj temi smo pisali u zasebnom kratkom članku.
Ukratko, Fond za očuvanje tropskih šuma, koji je Brazil lansirao prilikom otvaranja klimatskog samita u Belemu, ima potencijal da transformiše svetsko gazdovanje tropskim šumama. Pre svega, ima potencijal da u zaštitu tropskih šuma uloži neuporedivo više sredstava nego što to rade tipični dobrotvorni tokovi.
Ne treba pozdraviti samo lansiranje ovog fonda, već i činjenicu da se za ove probleme traže nova, supstantivna rešenja jer su se dosadašnje prakse učinile nedovoljnim.
ALI: fond za sada nije osigurao ni približno dovoljno sredstava.
Po procenama, Fondu za očuvanje tropskih šuma potrebno je oko 125 milijardi dolara investicija kako bi mogao uspešno da radi ono za šta je osmišljen; kako bi osigurao tolike milijarde iz privatnih ruku, prvi korak je prikupljanje 25 milijardi dolara kao garant budućim investitorima.
Obećano do sada – oko 6 milijardi dolara. Nije u pitanju neuspeh, jer niko nije ni očekivao da će neophodna sredstva biti odmah sakupljena, ali ostaje da se vidi da li će ovaj projekat ispuniti očekivanja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Dogovoren je i sledeći klimatski samit, koji će se 2026. godine održati u Turskoj, mada lider skupa neće biti Turska već Australija.
U međuvremenu, borba protiv klimatskih promena je odavno izašla iz okvira geopolitike i klimatskih samita. Napuštanje fosilnih goriva i razvoj obnovljivih i čistih izvora energije postali su deo tehnološke i tržišne realnosti. Sada je već jasno da fosilno doba prolazi.
Pitanje, drugim rečima, više nije da li ćemo. Pitanja su kada ćemo i da li ćemo napustiti fosilna goriva na pametan, pravedan i održiv način, kao i koliko ćemo u međuvremenu zagrejati planetu? A to nisu pitanja za tehnologije i tržišta, već je za njih neophodna politika.
