Zašto je novi izveštaj Koalicije 27 o zaštiti životne sredine i klimatskoj akciji u Srbiji naslovljen „Sistemska greška”?

Foto: Unsplash / Stefan Kostić

Koalicija 27, grupa koju čini osam organizacija civilnog društva, predstavila je u novembru svoj novi, dvanaesti po redu izveštaj iz senke, a koji analizira napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Ali da li uopšte napredak postoji ako je ovogodišnje izdanje simbolično naslovljeno „Sistemska greška”?

Umesto na napredak, izdanje ukazuje na ozbiljne proceduralne nedostatke, slabu implementaciju i sistemske propuste nadležnih organa koji su doveli do stagnacije ključnih reformi i poražavajućeg stanja životne sredine.

Jedan od primera sistemskih grešaka je i odnos prema vazduhu. Kako ocenjuju iz Koalicije 27, novi Zakon o zaštiti vazduha po svemu sudeći neće otkloniti suštinske uzroke zagađenja. Ono ostaje velika zdravstvena pretnja sa kojom se svakodnevno suočavamo, a dodatni problem je što trećina stanovništva Srbije i dalje nema realan uvid u kvalitet vazduha koji dišu.

Generalno govoreći, uprkos usvajanju pojedinih propisa i strateških dokumenata, Srbija i dalje sporo i nedovoljno napreduje, upozoravaju iz Koalicije 27.

Kašnjenje u izradi i sprovođenju propisa, slabi nadzor, nesankcionisanje nepravilnosti i nedostatak političke volje da se problemi rešavaju na sistemski način, isti obrasci ponavljaju se u većini oblasti iz Poglavlja 27 na putu u pristupanju Evropskoj uniji (EU), i to već godinama unazad. To možemo videti čak i ako samo letimice pogledamo naslove prethodnih izveštaja iz senke, npr. „Izveštaj o (ne)napretku” (2018), „Korak napred, nazad dva” (2022), „Godine prolaze, mi stojimo” (2024).

Imajući u vidu ovu hronologiju neuspeha, ni Izveštaj „Sistemska greška” ne nudi mnogo optimizma, ali precizno mapira gde se tačno javljaju ključni zastoji, fokusirajući se na period od maja 2024. do maja 2025. godine.

Sada već tradicionalno, autori daju i preporuke za svaku pojedinačnu oblast Poglavlja 27: od horizontalnog zakonodavstva preko kvaliteta vode i zaštite prirode do klimatskih promena.

Šta piše u publikaciji?

Mada se možda o zagađenju vazduha najčešće priča, daleko od toga da je to jedini izazov Srbije kada je reč o zaštiti životne sredine. Svedočimo i da, kao posledica loše postavljenog sistema, neodgovorno upravljanje otpadom sve češće dolazi na naplatu.

Broj požara na deponijama raste, a sa njima i zagađenje i rizici po zdravlje. Sanitarna deponija „Duboko” u Užicu gorela je tri nedelje u maju prošle godine, a njeno zatvaranje pokazuje koliko duboka može biti sistemska greška: milioni evra javnog novca su izgubljeni, a građani su ostali bez rešenja za odlaganje otpada, napominju iz Koalicije 27.

Kada je reč o sektoru voda, napredak sprečavaju kašnjenja u izradi dokumenata, mali nivo uključivanja javnosti i slaba implementacija propisa. Mnogi planovi ostaju na nivou nacrta, a neefikasna primena u praksi dodatno udaljava Srbiju od evropskih standarda.

Od evropskih standarda ostajemo daleko i kada je u pitanju ukupna površina zaštićenih područja: ona se blago povećala u odnosu na prethodni izveštaj i zaštićena područja sada zauzimaju 9,34% teritorije Srbije. Porast od 0,69% veći je u odnosu na godinu ranije kada je iznosio 0,5%. Međutim, ovaj podatak ne treba uzimati zdravo za gotovo: pomak je i dalje nedovoljan u odnosu na potrebe očuvanja biodiverziteta, a pritisci na prirodu se nastavljaju i rastu.

Stanje šumarstva je gotovo nepromenjeno, obeleženo bespravnom sečom, neadekvatnim upravljanjem privatnim šumama i slabim kapacitetima za kontrolu. Iako je započeta izrada novog zakona o plasmanu drveta na tržište, veliki deo aktera (fizička lica) ostaje van procesa. Kako se navodi, pošumljavanje beleži blagi porast, ali štete od oluja i vetroloma i dalje su značajne.

Jedno od najkompleksnijih oblasti zaštite životne sredine i dalje je industrijsko zagađenje. Prema izveštaju EU, usklađenost Srbije sa njenim pravnim tekovinama ostaje samo delimična.

Neophodno je ubrzati izradu novog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i jačati primenu najboljih dostupnih tehnologija (BAT), pišu iz Koalicije 27. Ova potreba za sistemskim delovanjem podjednako je izražena i u oblasti klimatske politike, koja je direktno povezana sa industrijskom i energetskom tranzicijom.

Srbija i dalje nema funkcionalan sistem klimatske politike uprkos postojanju zakonskog okvira. Implementacija ozbiljno kasni zbog nedostatka ključnih podzakonskih akata, a Akcioni plan za Strategiju niskougljeničnog razvoja nije donet. Dodatni problem je što ni nacrt Strategije zaštite životne sredine ne postavlja ambiciozne ciljeve dekarbonizacije. Ovaj zastoj direktno utiče na energetske ciljeve, a to se vidi i u podacima: učešće obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije palo je sa 26,3% (2020) na 25,43% (2023), dodatno udaljavajući Srbiju od cilja od 33,6% do kraja decenije.

Autori izveštaja „Sistemska greška” identifikovali su u protekloj godini i ozbiljan problem preplitanja nadležnosti između sanitarne i inspekcije za zaštitu životne sredine. Dok se one međusobno proglašavaju nenadležnima, toksični proizvodi namenjeni širokoj upotrebi i dalje se nalaze na tržištu čime se direktno ugrožava zdravlje građana, posebno dece. Informacije o sprovođenju međunarodnih konvencija u ovoj oblasti nisu javno dostupne, a administrativni kapaciteti ostaju nedovoljni.

Nalazi novog izveštaja iz senke pokazuju da Srbija i dalje nema efikasan sistem zaštite životne sredine.

Bez odgovornosti institucija, jačanja nadzora, poštovanja zakona i uključivanja svih aktera, od lokalnih zajednica do industrije, nijedna politika neće imati stvarne efekte, zaključuju iz Koalicije 27 i pozivaju institucije da hitno unaprede upravljanje sektorima životne sredine, obezbede dosledno sprovođenje propisa i omoguće građanima pravo na zdravu životnu sredinu.

Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.