Obogaćivanje zemljišta mikroorganizmima može da unapredi neka njihova svojstva i doprinese preokretanju negativnog trenda njegove degradacije. To u novoj studiji demonstrira tim naučnika koji predvodi Oksana Koban, sa holandskog Univerziteta u Vageningenu.
Oni su pošli od hipoteze da mikroorganizmi mogu da poboljšaju hidraulička svojstva zemljišta, odnosno sposobnost tla da se ponaša kao sunđer, na šta su ukazivali i prethodni radovi njihovih kolega iz Kine i Izraela. Svojstva koja su se nadali da bi mogli da unaprede su lakoća prodiranja i sposobnost zadržavanja vode, i smanjenje hidrofobnosti, odnosno odbijanja vode, jer su upravo te osobine važne za lakšu obnovu ekosistema.
Za testiranje hipoteze naučni tim iz Holandije je inokulisao peskovito zemljište bakterijom Bacillus micoides, a zatim je izmerio njegova hidraulička svojstva. Ovakvo merenje je podrazumevalo interdisciplinarni pristup koji kombinuje oblasti mikrobiologije i fizike.
Rezultati su pokazali da je nakon tri nedelje zemljište sa B. micoides zadržavalo više vode, a autori studije tvrde da bi ovo moglo da bude važna prekretnica u naučnom istraživanju, s obzirom na to da je potencijal mikrobioloških kultura slabo proučavan.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zemljišta širom sveta postaju sve više degradirana ljudskim aktivnostima, posebno u sušnim područjima. Degradacija zemljišta negativno utiče na kruženje vode u zemljištu, a samim tim i na usluge koje zemljište obezbeđuje ekosistemu.
Rezultati studije pokazuju da strategije obnove zahtevaju saradnju u obalstima mikrobiologije i hidrologije, što danas nije raširena praksa.
Dalje studije trebalo bi da testiraju i druge vrste mikroorganizama, ispitaju efekte različitih tipova zemljišta, unaprede znanje o dinamici mikrobnih kultura i sprovedu eksperimente na terenu.
