Solarna elektrana na nekadašnjem ugljenokopu u Severnoj Makedoniji / foto: WBIF
„Isto tlo koje je nekada pokretalo industrijsku eru sada može pomoći u pokretanju hitno potrebnih klimatskih rešenja.”
Ovo je izjavila Čeng Čeng Vu, projektna menadžerka u organizaciji Global Energy Monitor (GEM) povodom izveštaja koji su nedavno objavili.
Naime, kako su proračunali iz GEM-a, na mestima nedavno zatvorenih rudnika uglja moglo bi da se izgradi 300 gigavata solara, pretvarajući pustare širom sveta u iskorišćenu zemlju. To je oko 15% trenutno instalisanih solarnih elektrana.
U prvoj analizi ovog tipa, istraživači su mapirali 312 površinskih rudnika uglja koji su zatvoreni od 2020. godine, kao i 134 rudnika za koje se očekuje da će biti zatvoreni do kraja decenije. Zajedno, oni zauzimaju 5.820 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, to je otprilike jednako površini Palestine, ili nešto manje od jedne trećine Vojvodine.
Ako bi se prenamenili već zatvoreni rudnici, na njihovim lokacijama moglo bi da nikne 103 gigavata solara uz dodatnih 185 gigavata na rudarskom zemljištu koje bi, zbog iscrpljivanja rezervi uglja i predviđenog životnog veka ugljenokopova, moglo da bude napušteno do 2030. godine.
Rudarenje pretvara predele u pustoši, zagađene i lišene plodnog zemljišta. Ali ukoliko se ove oblasti popune solarnim panelima, ove elektrane proizvodile bi dovoljno struje za snabdevanje velike i energetski iscrpne nacije poput Nemačke.
Ipak, zamena uglja solarom nije samo stvar potencijala, već i realna praksa: novi podaci pokazuju da je Kina već pretvorila 90 zatvorenih rudnika u solarne elektrane.
Prema navodima iz GEM-a, ova postrojenja imaju ukupnu snagu od oko 14 gigavata, što je otprilike kao 14 velikih termoelektrana. Osim toga, Kina planira još 46 sličnih projekata, sa dodatnih 9 gigavata kapaciteta.
I mi u regionu imamo slične projekte: u Severnoj Makedoniji, na mestu bivšeg rudnika uglja u termoenergetskom postrojenju Oslomej 2022. godine puštena je u rad solarna elektrana snage deset megavata.
„Iscrpljena rudarska područja kriju ogroman potencijal za izgradnju čiste energetske budućnosti”, naglasio je Rajan Driskel Tejt, zamenik direktora u GEM-u. „Taj proces je već počeo, samo nam treba pravi paket podsticaja da bismo zaposlili ljude na izgradnji sledeće generacije solarne energije u regionima koji su nekada zavisili od uglja.”
Autori izveštaja procenjuju da bi na lokacijama svojevrsne solarne revolucije moglo da se otvori čak 259.700 stalnih radnih mesta. Uz to, otvorilo bi još 317.500 privremenih i građevinskih poslova. Zbirno, ove brojke veće su od broja radnika za koje se očekuje da će svetska industrija uglja izgubiti do 2035. godine.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali u kojim zemljama se krije najveći potencijal za razvoj solarnih kapaciteta na rudarskim zemljištima?
GEM kaže da su to upravo neki od najvećih proizvođača uglja na svetu, konkretno Australija, Indonezija, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Indija.
Naposletku, ovakva prenamena napuštenih rudnika uglja ne samo da bi doprinela ostvarenju globalnog cilja o utrostručavanju kapaciteta obnovljivih izvora do 2030, već bi stotine hiljada ljudi dobile priliku za zaposlenje, a pružio bi i ekonomski podsticaj za sanaciju i čišćenje zemljišta devastiranog eksploatacijom uglja – što u mnogim delovima sveta nije standardna praksa.
