Nestašica poznatog likera: zbog brige za planetu, monasi odbijaju da povećaju proizvodnju

Liker Šartrez, čiji je sastav monaška tajna, postao je popularan kao sastojak nekoliko koktela. Ali monasi Kartezijanci su, kroz zvanično pismo, odlučili da ograniče njegovu proizvodnju

Fotografija: Wikimedia / TwoWings

Poznati liker Šartrez (Chartreuse), koji proizvode monasi Kartezijanci u manastiru Šartrez u francuskim Alpima, popularan je i kao samostalno piće i kao sastojak nekoliko koktela, pre svega u Francuskoj i u SAD.

Ali Kartezijanci, koji već vekovima čuvaju tajnu njegovog recepta, početkom ove godine objavili su pismo koje su poslali svojim mnogobrojnim kupcima širom sveta, a u kojem su kratko i jasno rekli da će, iako potražnja za ovim likerom raste, njegova proizvodnja ostati na istom nivou kao i do sada – oko 1,6 miliona flaša godišnje.

„Monasi ne žele da proizvode više likera nego što im je neophodno kako bi održali svoj red”, piše u pismu. „Proizvoditi milione sanduka nema smisla u savremenom kontekstu zaštite okoline i imalo bi negativan efekat na planetu u vrlo kratkom roku.”

Šartrez, zeleni liker karakterističnog ukusa, postao je posebno popularan početkom ovog milenijuma kao sastojak tzv. craft koktela, a 2020. godine, nakon početka pandemije, njegova prodaja u SAD-u se udvostručila.

Kako piše Njujork Tajms, već se osećaju posledice proizvodnje koja odbija da prati potražnju – nestašice, ali i rast cene. Međutim, monasi koji ga proizvode nemaju nameru da iskoriste ovu poslovnu priliku, već žele da „zaštite svoj monaški život i posvete vreme samoći i molitvi”.

Kako kaže legenda o ovom piću, Šartrez se pravi od unikatne kombinacije oko 130 različitih biljaka i cveća, a njegov tačni sastav je strogo čuvana tajna. Mada se monasi u manastiru Šartrez bave likerima od 17. veka, današnja pića – Zeleni i Žuti Šartrez – prvi put su se našla u prodaji 1840. godine.

Iako je zasnovana u veri i poštovanju svog monaškog načina života, odluka Kartezijanaca našla je odjeka i u politici – među sve brojnijim aktivistima koji tvrde da se klimatske promene i uništavanje okoline ne mogu zaustaviti bez „promene paradigme”, tj. globalnog smanjenja industrijske proizvodnje nasuprot njenom nekontrolisanom rastu.

„Oni razmišljaju dugoročno”, izjavio je za američke medije Filip Grening, nemački reditelj koji je o manastiru Šartrez 2005. godine snimio film Veličanstvena tišina. „Šta će biti najbolje za nas, i za našu planetu, tokom narednih hiljadu godina.”