FOTO: Ahmet Yüksek / Unsplash
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je mesečni pregled za mesec maj 2025. godine, i sa jedne strane brojke i uvidi su očekivani.
Kao što smo mogli da osetimo na svojoj koži, pa i na svojim računima za grejanje, ovo je bio hladan maj u većem delu Srbije. Kako navodi RHMZ, odstupanje srednje mesečne temperature bilo je -1,4 °C u odnosu na višegodišnju normalu, što nije mala brojka kada govorimo o srednjim mesečnim vrednostima.
U pitanju je bio sedamnaesti najhladniji maj u istoriji zvaničnih merenja u Srbiji – 17. najhladniji od ukupno 75 zabeleženih meseca maja od 1951. godine. Ali već se pogledom na tih 16 preostalih hladnijih meseci vidi druga strana ove priče.
Naime, od šesnaest puta koliko je mesec maj bio hladniji od ovogodišnjeg, samo jedan maj, onaj iz 2019. godine, dogodio se u poslednjih 20 godina. Samo dva maja, 2019. i 2004. godine, dogodila su se u ovom veku. Većina njih starija su od četiri decenije.
Ovaj hladni maj deluje manje hladno kada se uporedi sa vremenom pre jakog uticaja klimatskih promena
Kada govorimo o odstupanjima srednjih temperatura od normala, mi poredimo aktuelno vreme sa nekim višegodišnjim prosekom. U meteorologiji, to su tipično tridesetogodišnji proseci, koji se posle određenog broja godina pomeraju kako bi prikazivali aktuelne normale.
Ovo znači da je maj 2025. bio hladniji za 1,4 °C u odnosu na normalu jednog konkretnog perioda: u odnosu na trideset godina od 1991. do 2020. godine, što je aktuelna normala u odnosu na koju se zvanično mere sve merene temperature.
Problem sa ovim pristupom je što nam on ne daje potpunu sliku klimatskih promena – normala za period 1991-2020. godine već je „pomerena” usled klimatskih promena, u nekim aspektima i drastično.
Ono što je danas nama nova normala već je toplija nego period iz sredine 20. veka, sa većim brojem toplotnih talasa, suša, ali i ekstremnih padavina.
Pogledajmo još jednom izveštaj RHMZ u kojem se nalazi spisak 20 najhladnijih zabeleženih meseca maja u istoriji zvaničnog merenja u Srbiji – i uporedimo ga ovaj put sa prethodnom normalom, za period od 1961. do 1990. godine.
Milica Tošić, Institut za meteorologiju u Beogradu
Mada je ovogodišnji maj 17. najhladniji ikada izmeren, u periodu 1961-1990. bilo je 7 hladnijih meseci maja, a čak još 5 hladnijih bilo je zabeleženo u dekadi od 1951. do 1960. godine.
Da ne postoji pomeranje normale, odnosno da ne postoji uticaj klimatskih promena, ovogodišnji maj bi i dalje važio za hladniji, svakako, ali bi bio značajno bliži majskom proseku nego što se nama danas možda čini.
Evo primera Beograda. U Beogradu, navodi RHMZ, srednja temperatura vazduha tokom maja bila je 16,8 °C, što je vidno ispod majske normale koja iznosi 18,2 °C.
Međutim, ako pogledamo stariju normalu (1961-1990) – nekada je prosečna srednja temperatura za mesec maj bila 17,2 °C. Bila je, drugim rečima, za čitav stepen Celzijusa niža nego aktuelna normala, i značajno bliža ovogodišnjem maju, koji od stare normale odstupa za samo -0,4 °C.
U maju smo imali i talas hladnoće – fenomen koji je danas u Srbiji drastično ređi od toplotnih talasa
Ono po čemu ovaj maj jeste bio specifičan jesu minimalne temperature, gde leži i razlog zašto se u mnogim krajevima Srbije grejalo gotovo do kraja meseca.
Temperature su na više mernih stanica tokom maja padale ispod 5 °C, a u planinskim krajevima (stanice Sjenica i Kopaonik) zabeleženo je nekoliko tzv. mraznih dana, odnosno dana tokom kojih temperatura vazduha padne ispod 0 °C.
Sredinom maja, mnoge delove Srbije je bio pogodio talas hladnoće, koji je po formi slična pojava talasu toplote: najmanje pet dana tokom kojih je minimalna dnevna temperatura u kategorijama „veoma hladno” i „ekstremno hladno”. Kao i talas toplote, i talas hladnoće može se javiti bilo kada u toku godine.
Talas hladnoće u maju bio je zabeležen širom zemlje, od Novog Sada i Zrenjanina do Zaječara, Niša i Leskovca. U pitanju je bio drugi talas hladnoće u Srbiji ove godine, ali je prethodni talas hladnoće, tokom februara, bio zabeležen samo u istočnim krajevima zemlje.
Uopšteno, tamo gde su toplotni talasi postali drastično učestaliji nego ranije, talasi hladnoće su danas relativno retka pojava u Srbiji. Kada se javljaju, najčešće su lokalizovani, a broj onih koji su zahvatali veće delove Srbije je manji od 10 u poslednjih 10 godina.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Važno je napomenuti da se i talasi toplote i hladnoće mere u odnosu na aktuelnu normalu, od 1991. do 2020. godine. Drugim rečima, kada bismo prilike poredili sa starijom, hladnijom normalom, broj toplotnih talasa bio bi još veći a broj talasa hladnoće još manji.
O autorki
Milica Tošić je doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.
