U ponedeljak 6. septembra je u preko 200 medicinskih naučnih časopisa širom sveta objavljen isti uvodni članak, koji je sastavilo 18 urednika, a u kome se pozivaju donosioci odluka da ograniče rast srednje globalne temperature na 1,5 °C, zaustave uništavanje prirode i zaštite zdravlje ljudi. Ovaj članak objavljen je ciljano uoči zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru i dvadeset šeste konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u novembru, u Glazgovu.
„Zdravstveni radnici već decenijama skreću pažnju da povećanje srednje globalne temperature i uništavanje prirode narušava zdravlje ljudi, kao što se trenutno i dešava. Naučne činjenice su nedvosmislene, povećanje globalne temperature za 1,5 °C iznad predindustrijskog proseka i nastavak gubitka biodiverziteta povećavaju rizik za nastajanje katastrofalne štete po zdravlje ljudi, koja neće moći da se preokrene”, navodi se u uvodnom članku i dodaje:
„Bez obzira na to što je svet opravdano preokupiran pandemijom Kovida-19, ne možemo da priuštimo da čekamo da pandemija prođe da bismo smanjili emisije (gasova sa efektom staklene bašte)”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U članku se naglašava da nijedno povećanje srednje globalne temperature ne može da bude dobro, kao i da se smrtnost povezana sa visokim temperaturama u poslednjih 20 godina, kod ljudi starijih od 65 godina, povećala za više od 50 odsto. Naime, visoke temperature imaju brojne negativne efekte na zdravlje čoveka, a najugroženiji su stariji, deca, etničke manjine, siromašnije zajednice i oni koji već imaju hronična oboljenja.
„Ohrabrujuće je što mnoge vlade, institucije i preduzeća postavljaju ciljeve za postizanje neto nultih emisija, uključujući i ciljeve za 2030. Troškovi obnovljive energije brzo opadaju. Mnoge zemlje nastoje da zaštite makar 30 odsto svetskog okeana i zemljišta do 2030”, komentarišu se pozitivni pomaci u članku, ali i dodaje da ta obećanja nisu dovoljna:
„Da bi se postigli ovi ciljevi, vlade moraju da naprave fundamentalne promene u društvenoj i ekonomskoj organizaciji i načnu življenja. Trenutna strategija podsticanja tržišta da se prljave tehnologije zamene čistim nije dovoljna. Vlade moraju da podrže redizajn transportnih sistema, gradova, proizvodnje i distribucije hrane, tržišta za finansijska ulaganja, zdravstvenih sistema i još mnogo čega”.
Kao najveću pretnju za zdravlje čoveka urednici ovih uglednih naučnih časopisa prepoznaju potencijalni neuspeh rukovodioca država da ograniče globalno zagrevanje za dodatnih 1,5 °C i neuspeh u obnavljanju prirode. Posebno se naglašava odgovornost i dužnost bogatijih zemalja da pomognu zemljama u razvoju u borbi sa klimatskim promenama.
„Zdravstveni stručnjaci bili su na prvoj liniji borbe sa Kovidom-19 i sada su ujedinjeni u upozorenju da će povećanje srednje globalne temperature iznad 1,5 °C i dopuštanje kontinuiranog uništavanja prirode doneti sledeću, daleko smrtonosniji zdravstvenu krizu”, rekla je Fiona Gadli, glavna urednica naučnog časopisa British Medical Journal (BMJ), kao i jedna od autorki pomenutog članka.
