Foto: Međunarodni sud pravde (Frank van Beek)
Čista, zdrava i održiva životna sredina predstavlja ljudsko pravo, a ukoliko države ne preduzmu „odgovarajuće mere za zaštitu klimatskog sistema” mogle bi se naći u prekršaju međunarodnog prava, naveo je prošle nedelje najviši sudski organ Ujedinjenih nacija (UN).
U revolucionarnoj, dugoočekivanoj odluci, Međunarodni sud pravde u Hagu potcrtao je da klimatske promene predstavljaju „hitnu, egzistencijalnu pretnju”, te da zemlje moraju da ispunjavaju svoje obaveze u pogledu zauzdavanja globalnog zagrevanja i da smanje štetne emisije.
U suprotnom, suočavaju se sa rizikom od plaćanja kompenzacije nacijama koje su na najozbiljnijem udaru klimatskih promena.
Istorijski gledano, bogate, industrijalizovane nacije snose najveću odgovornost za štetne emisije i samim tim, treba da predvode borbu protiv klimatskih promena – glasila je jedna od poruka.
„Države moraju da sarađuju kako bi postigle konkretne ciljeve o smanjenju emisija”, istakao je sudija Judži Ivasava, dodajući da nepoštovanjem obaveza propisanih klimatskim sporazumima krše međunarodno pravo.
Sud pravde istakao je da su zemlje takođe odgovorne za aktivnosti kompanija pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom.
Neuspeh u smanjenju proizvodnje fosilnih goriva i subvencija mogao bi da dovede do „potpunih reparacija oštećenim državama u vidu restitucije, kompenzacije i zadovoljenja, pod uslovom da su ispunjeni opšti uslovi iz prava međunarodne odgovornosti država”.
Prema podacima Instituta za klimatske promene Grentam pri Londonskoj školi ekonomije, do sada je pokrenuto tri hiljade klimatskih slučajeva u oko 60 zemalja.
Iako neobavezujuće, ovo mišljenje sudija iz Haga ima pravnu i političku težinu, a kao takvo verovatno će odrediti budući tok klimatskih akcija, kao i presuda u klimatskim parnicama.
„Ovo je početak nove ere klimatske odgovornosti na globalnom nivou”, ocenilo je Danilo Garido, pravni savetnik Grinpisa, a prenosi Rojters.
Male ostrvske države i ekološke grupe pozdravile su odluku kao pravni korak ka tome da se veliki zagađivači pozovu na odgovornost.
Zadovoljstvo mišljenjem Međunarodnog suda pravde izrazio je i Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-a, koji je poručio da ovo potvrđuje kako cilj Pariskog sporazuma mora biti osnova svih klimatskih politika.
„Ovo je pobeda za našu planetu, za klimatsku pravdu i za snagu mladih da donesu promene”, kazao je Gutereš. „Svet mora da reaguje.”
Mišljenje suda doneto je nakon najvećeg saslušanja povodom klimatskih promena koje se održalo od 2. do 13. decembra 2024. godine pred petnaestoro sudija Međunarodnog suda pravde.
Veće je imalo zadatak da odgovori na dva ključna pitanja:
- Koje obaveze države imaju prema međunarodnom pravu kada je reč o rešavanju klimatskih promena u korist sadašnjih i budućih generacija?
- Koje su pravne posledice za države koje ne ispune te obaveze i time nanesu ozbiljnu štetu klimi?
Tokom decembarskog saslušanja, Međunarodni sud pravde saslušao je predstavnike iz preko 100 država i organizacija, dok je dodatnih oko 150 podnelo pisane izjave ili komentare.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ministar za klimatske promene Vanuatua izjavio je da će sada tu odluku dostaviti Generalnoj skupštini UN kako bi pokrenuli rezoluciju koja bi podržala njenu primenu.
Uoči objave mišljenja, aktivisti su se okupili ispred suda držeći transparente na kojima je pisalo: „Sudovi su rekli svoje. Zakon je jasan. Države moraju da deluju odmah”.
