Novi Zeland je potvrdio planove za uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte koje dolaze iz poljoprivrede, a koje tokom podrigivanja oslobađaju krave i ovce.
Vlada je u utorak, 10. oktobra, objavila predlog plana za naplatu poljoprivrednih emisija od 2025. godine. Na taj način Novi Zeland, inače veliki izvoznik poljoprivrednih dobara, postaće prva zemlja u kojoj farmeri plaćaju emisije koje potiču od uzgoja stoke.
Prema najavi premijerke Džasinde Ardern, najavljeni porez će pacifičkoj ostrvskoj zemlji omogućiti da se približi ostvarenju ciljeva za smanjenje metana od 10% do 2030. godine. „Ovo je bitan iskorak u tranziciji Novog Zelanda ka budućnosti niskih emisija”, kazala je ona.
S obzirom na to da su pioniri naplate emisija poreklom iz poljoprivrede, premijerka veruje da će pouhvat za njih biti izuzetno plodonosan. „Smanjenje emisija pomoći će poljoprivrednicima sa Novog Zelanda ne samo da budu najbolji na svetu, već najbolji za svet: dobiće premiju za poljoprivredne proizvode koji su dobri za klimu dok će istovremeno doprineti tome da se uvećaju prihodi od izvoza”, rekla je.
Međutim, ne dele svi entuzijazam Džasinde Ardern u vezi sa najavljenim porezom. Udruženja stočara brinu da će, usled povećanih troškova proizvodnje mesa, biti primorani da prodaju svoja imanja i da će na njihovim mestima nići drveće.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Novi Zeland raspolaže stočnim fondom od oko 4 miliona goveda i 26 miliona ovaca. Prema zvaničnim statistikama, poljoprivreda je odgovorna za skoro polovinu nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Glavni izvori su upravo digestivni sistemi stoke sa udelom od tri četvrtine, dok se ostatak pripisuje azotu koji se dodaje zemljištu i upravljanju stajnjakom. Drastično rezanje poljoprivrednih emisija pomoglo bi Novom Zelandu da, u skladu sa najavama, dostigne karbonsku neutralnost do sredine veka.
Prema novom predlogu plana, cena dugovečnijih gasova poput ugljen-dioksida formirale bi se na godišnjem nivou, i to na osnovu cena domaćih emisija za druge sektore. Sa druge strane, porez na metan odredile bi vlasti u skladu sa savetima Klimatske komisije. Novac koji se prikupi ulagao bi se ponovo u poljoprivredu, a predlogom plana predviđaju se i subvencije za korišćenje tehnologije koja bi smanjila podrigivanje krava i ovaca na farmama.
Slede konsultacije o predogu plana koje će pratiti donošenje zakona, a potom i njegovo stupanje na snagu.
