U decembru prošle godine, u tropskim delovima Tihog okeana, razvila se La Ninja, hladna faza složenijeg prirodnog fenomena pod imenom El Ninjo – Južna oscilacija.
La Ninja će trajati narednih nekoliko meseci. Baš poput toplog El Ninja, ova devojčica, u prevodu sa španskog, ima širi uticaj na globalnu klimu – ali potpuno suprotan od „dečaka”. Ona, zapravo, rashlađuje.
Međutim, i pored La Ninje, januar 2025. bio je najtopliji januar ikada izmeren na planeti, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
Prosečna januarska temperatura bila je 13,23 °C. To je za 0,79 °C više u odnosu na prosek između 1991. i 2020.
Odstupanje je, naravno, još dramatičnije kada je uporedimo sa prosekom iz predindustrijskog doba (1850-1900): svet je bio za 1,75 °C topliji nego tokom januara u drugoj polovini 19. veka.
„Januar 2025. još je jedan iznenađujući mesec u kojem su se nastavile rekordne temperature zabeležene poslednje dve godine uprkos razvoju La Ninje u tropskom Pacifiku i njenom privremenom efektu hlađenja na globalne temperature”, izjavila je Samanta Berges, zamenica direktora u Kopernikusu.
Tokom proteklih 12 meseci, od februara 2024. do januara 2025, prosečna globalna temperatura bila je za 1,61 °C viša u odnosu na predindustrijske nivoe.
Štaviše, januar ove godine je osamnaesti mesec u proteklih devetnaest meseci u kojem je globalna temperatura premašila donju granicu iz Pariskog sporazuma od 1,5 °C.
Podsećamo, ciljevi iz dogovora odnose se na višedecenijski temperaturni prosek. Ali bez obzira na to, ovi podaci su alarmantni i treba da podstaknu čovečanstvo na ambiciozniju borbu sa klimatskim promenama.
Prema Kopernikusovim podacima, u Evropi – kontinentu koji se zagreva brže od svih ostalih – bio je ovo drugi najtopliji januar, odmah iza januara 2020. godine. Prosečna januarska temperatura iznosila je 1,8 °C.
Premda je evropska januarska temperatura znatno niža od globalnog proseka, moramo imati na umu da globalni prosek obuhvata čitavu planetu, uključujući i južnu Zemljinu hemisferu gde je trenutno leto, dok je u Evropi – zima. Tako da je tih evropskih 1,8 °C za čak 2,51 °C više u odnosu na tridesetogodišnju normalu (1991-2020)
Januar 2025. bio je četvrti najtopliji januar u Srbiji
Iako je januar u Srbiji obeležila smena hladnih i toplih uslova, kada se uzme mesec u celini, dobija se sledeća slika: januar 2025. zauzeo je četvrto mesto na listi najtoplijih u nacionalnoj istoriji merenja, pokazuje novi mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Jedina tri toplija januara u našoj zemlji, od 1951. godine do danas, bili su januar 2007, januar 2023. i januar 2014. godine.
Kao što možete videti na grafiku iznad, šest od deset najtoplijih januara ikada izmerenih kod nas desilo se posle 2000. godine kada su klimatske promene uzele maha. Dok je čak devet od deset najhladnijih januara (sa izuzetkom januara 2017) zabeleženo u prošlom veku.
Na Crnom Vrhu, u Kuršumliji i na Kopaoniku, januar 2025. bio je drugi najtopliji, a prosečne temperature bile su 3,5-4,9 °C više od normale.
U Beogradu bio je to „tek” sedmi najtopliji januar od davne 1888. godine s obzirom na to da je baza merenja u prestonici ustanovljena mnogo ranije nego u čitavoj Srbiji.
A i taj sedmi najtopliji januar bio je obeležen ekstremima: Beograđani su 28. januara 2025. doživeli najtopliji januarski dan u poslednjih 137 godina. Tog dana, živa u termometru stigla je do 21,4 °С. Prema podacima sa sajta Weather & Climate, to je za čak 13,5 °С toplije od normale za taj dan.
Osim u Beogradu, 28. januara, mesečni rekordi postavljeni su na još osam glavnih meteoroloških stanica.
Kragujevac i Smederevska Palanka bili su apsolutno najtopliji sa neverovatnih 21,8 °С, a novi mesečni maksimumi istog dana zabeleženi su i u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kikindi, Ćupriji, Kraljevu i Novom Sadu.
U još jednom gradu „pao” je januarski rekord, ali u sam osvit ove godine. U Velikom Gradištu je 8. januara bilo 18,8 °С što je za čitav jedan stepen više od prethodne najviše mesečne temperature u januaru.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ma koliko nam sunčani dani prijali, oni u sred zime nisu tipična pojava za naše podneblje. Štaviše, ovako topli dani kod nas karakterističniji su za proleće.
A kada se dese kada im vreme nije, oni su pokazatelj koliko se klima već duboko promenila, ali i uvid u naše moguće „nove normale”.
Ukoliko sedimo skrštenih ruku u borbi protiv klimatskih promena, obaranje neprijatnih temperaturnih rekorda – kako na dnevnom, tako i na mesečnom i godišnjem nivou – samo će se nastaviti širom sveta, a to će biti ozbiljan udarac za zdravlje ljudi, privredu i čitave ekosisteme.
