Foto: Flickr / Jason
Nijedan jun u Srbiji u protekle 73 godine, odnosno od 1951, nije bio topliji nego ovaj za nama, jun 2024.
Ali ne samo da je protekli mesec najtopliji jun u istoriji merenja u našoj zemlji, već je, sa prosečnom mesečnom temperaturom od 22,8 °C, bio i znatno topliji od tridesetogodišnje normale (1991-2020) – za čak tri stepena, pokazuje mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Kada pogledamo lokalni nivo, jun 2024. godine plasirao se kao najtopliji u istoriji merenja širom Srbije, tačnije na čak sedamnaest od ukupno 28 glavnih stanica, uključujući Novi Sad, Niš i Sjenicu, kao i Beograd u kojem se merenja vrše od davne 1888.
Na deset glavnih meteoroloških stanica bio je to drugi najtopliji jun, a u Somboru – četvrti najtopliji od 1942. godine.
Mesečna temperatura najviše je odstupila od referentnog perioda na Crnom Vrhu i Kopaoniku gde je bilo za 3,9 i 3,8 °C toplije.
U jeku klimatskih promena, koje poslednjih decenija uzimaju maha, na spisku deset najtoplijih kod nas našao se samo jedan jun pre 2000. godine. U pitanju je jun 1964. koji se, prema aktuelnoj statistici, našao na tek devetom mestu najtoplijih iza, redom, juna 2024, juna 2003, juna 2012, juna 2019, juna 2022, juna 2017, juna 2007. i juna 2021.
Globalno zagrevanje sa razlogom nosi epitet globalnog: jun 2024. bio je najtopliji u istoriji merenja i na nivou čitave planete, pokazuju podaci Službe za klimatske promene Kopernikus.
Ovo je trinaesti uzastopni rekordno topao mesec, a dvanaesti u nizu tokom kojeg je prosečna mesečna temperatura za 1,5+ °C viša nego u predindustrijsko doba.
Kako piše RHMZ, u Srbiji su zabeležena dva toplotna talasa. Prema definiciji, to je kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategorijama veoma toplo i ekstremno toplo.
Prvi je, krajem prve i početkom druge dekade juna, pogodio Ćupriju, Negotin, Zaječar, Vranje, Dimitrovgrad i Leskovac, dok je drugi, krajem druge i početkom treće dekade meseca, zahvatio veći deo zemlјe.
Ovako toplo vreme je na većem broju stanica donelo i najveći registrovani broj letnjih dana, sa temperaturama preko 25 °C. Na nekoliko stanica prevaziđeni su maksimumi i za one toplije – tropske dane, sa temperaturama preko 30 °C.
Letnji dani su se kretali u intervalu od 25 u Sremskoj Mitrovici do 30 u Ćupriji i Zaječaru, dok je u planinskim krajevima registrovano od tri letnja dana na Kopaoniku do 18 u Sjenici.
Brojke bez konteksta i ne znače mnogo. Koliko je to zapravo više letnjih dana nego tokom juna kakvog smo poznavali ne baš toliko davno?
U većem delu zemlje, zabeleženo je između pet i 10 letnjih dana više od junskog proseka, stoji u mesečnom biltenu.
Kada je reč o tropskim danima, njihov broj kretao se u intervalu od 12 u Požegi do 22 u Negotinu. U planiskim predelima bilo ih tri na Zlatiboru i četiri u Sjenici. U većem delu Srbije, odstupanje tropskih dana iznosilo je između pet i 12 dana.
Vrućine nisu jenjavale ni tokom noći tako da su registrovane i tropske noći tokom kojih se živa u termometru ne spušta ispod dvadesetog podeljka.
Najviše tropskih noći, čak 15, doživeo je Beograd što je za dve više u poređenju sa dosadašnjim mesečnim rekordom iz 2012. Dosadašnji maksimum tropskih noći premašen je i u Novom Sadu, Somboru, Banatskom Karlovcu i na Paliću.
Najviša maksimalna dnevna temperatura u Srbiji iznosila je 38,4 ºC, a izmerena je 22. juna u Valјevu.
Sa druge strane, najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od 5,8 ºC zabeležena je 14. juna na Kopaoniku. Ova vrednost je najviša minimalna junska temperatura vazduha zabeležena od početka merenja na ovoj stanici.
Drugu sedmicu jula dočekali smo uz upozorenje RHMZ-a na jak i dugotrajni toplotni talas na prostoru Srbije. Temperature su već danas, 8. jula, u Beogradu žestoke, a meri se 34 °C.
Od srede, 10. jula, pa sve do kraja sedmice, 14. jula, prognoziraju se temperature između 37 i 40 °C. U većini urbanih sredina očekuju se tropske noći, a toplotni talas pratiće i izražen deficit padavina, saopštio je RHMZ.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Između 1961. i 1990. kod nas se u proseku dešavalo 0,7 toplotnih talasa u godini.
Danas, u Srbiji promenjene klime, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji broj toplotnih talasa porastao je na čak četiri godišnje.
Ove godine, samo tokom juna i jula, pogodilo nas je (računajući i aktuelni) tri, a toplotni talasi dešavali su se i u ranijim mesecima. Dakle, u svetlu klimatskih promena, naleti ekstremne toplote u Srbiji tokom 2024. učestaliji su i od relativno skorog proseka između 2011. i 2020.
