Foto: SPRIND GmbH / Tillmann Franzen
Avalski toranj visok je 205 metara, a Geneks kula – 135 metara.
Zamislite ova dva popularna simbola Beograda naslagana jedan na drugi. Čak ni tada – uz ukupnu visinu od 340 metara – ne biste mogli u potpunosti da vizualizujete visinu najviše vetrenjače na svetu koja se trenutno postavlja u gradiću Šipkau u nemačkoj saveznoj državi Brandenburg.
Ako sve prođe prema planu, ova konstrukcija oboriće svetski rekord, dostižući visinu od neverovatnih 360 metara, piše Euronews. To je ekvivalentno visini zgrade od sto spratova.
U čitavoj Nemačkoj, samo jedna građevina biće viša od ovog džina, i to za dlaku: u pitanju je Berlinski televizijski toranj koji para oblake na visini od 368 metara.
Projekat se realizuje uz podršku Savezne agencije za radikalne inovacije (SPRIND).
Samo ova jedna vetrenjača napajaće strujom 7.500 domaćinstava
Ogromna dizalica zauzela je svoju poziciju, čelične grede se sklapaju, a rešetkasti toranj postepeno se uzdiže u nebo.
Ako vam ovakav proces izgradnje vetroturbine ne deluje tipično, to je zato što nije. Umesto tradicionalnog zatvorenog cevastog tornja, inovativni dizajn podrazumeva četiri kraka i dvostruku rešetku radi stabilnosti.
Za ovaj rešetkasti toranj biće utrošeno preko 2.000 tona čelika, a sastojaće se od 22 hiljade pojedinačnih delova, navode iz građevinske firme GICON koja sprovodi radove i razvija tehnologiju još od 2010. godine.
Konvencionalni kranovi nisu dorasli za posao sklapanja rekordno visoke vetrenjače. Kako pišu iz SPRIND-a, pionirsko korišćenje potencijala vetrova na velikim visinama omogućiće patentirani teleskopski sistem podizanja: toranj će najpre dostići visinu od 150 metara da bi ga zatim ovaj mehanizam podigao do 300 metara.
Završetak izgradnje i priključenje na mrežu očekuju se krajem ove godine.
Procenjuje se da će proizvodnja nesvakidašnje vetroturbine, snage 3,8 megavata, biti za 220% veća od standardnih vetrenjača u blizini: iz kompanije GICON očekuju između 30 i 33 gigavat-časova godišnje, što bi pokrilo snabdevanje strujom za oko 7.500 četvoročlanih domaćinstava.
Ali i dalje od toga… Procenjena cena iznosi manje od pet centi po kilovat-času. Poređenja radi, prema procenama iz septembra 2025, kilovat-čas je nemačka domaćinstva koštao oko 40 centi, sa uključenim svim porezima i naknadama.
Smeštena u nekada rudarskoj regiji, ova vetrenjača mogla bi da otključa potencijal vetra iznad 300 metara
Energija vetra na visinama preko 300 metara uglavnom je neiskorišćena. A što je turbina više postavljena, to je pokreću jači i ravnomerniji vetrovi.
Inženjeri GICON-a hteli su da naučno potvrde ovu tezu: kompanija je u susednom selu Kletvic podigla merni stub za ispitivanje vetra. Merenja su potvrdila da na visini od 300 metara vetar zaista duva snažnije i postojanije nego na visinama na kojima se nalaze konvencionalne vetroturbine.
Inovativni tornjevi za visinske vetrove mogli bi posebno da budu korisni u područjima sa slabim prizemnim vetrovima kao što su istočna Poljska i delovi Pirinejskog poluostrva.
Iako se izgradnja u Šipkau krajem prošle godine suočila sa izazovima oko čeličnih delova, što je privremeno obustavilo građevinske radove, poduhvat je sada nastavljen.
Po završetku izgradnje, ova vetrotubina ne samo da će postaviti rekord u visini, već će ujedno biti i simbol energetske tranzicije nemačke privrede: smeštena je u nekadašnjoj vodećoj regiji za proizvodnju lignita, Lužici, koja je danas dom nekih od najambicioznijih projekata obnovljivih izvora u zemlji.
Pre svega jedne decenije, vetroelektrane su proizvodile tek oko 13% struje u Nemačkoj, dok je danas njihov udeo skoro 30%.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Evropa je prošle godine proširila kapacitete vetroparkova za 19,1 GW, pokazuju podaci iz novog izveštaja specijalizovanog udruženja WindEurope.
Ubedljivo najviše novoizgrađenih kapaciteta nalazi se upravo u Nemačkoj. Sa 5,7 gigavata, ova zemlja pustila je u rad skoro jednu trećinu novih evropskih kapaciteta vetra tokom 2025.
Ipak, Nemačka nije jedina koja pomera granice. Dok se na kopnu teži visini, na moru se juri snaga: početkom 2026. godine, kineska kompanija Goldwind pustila je u rad vetrenjaču od čak 20 megavata koja će napajati 44 hiljade domova, visine nešto preko 300 metara.
Ali za razliku od budućeg rekordera iz Nemačke, ona se nalazi na moru, u vodama u blizini obale kineske provincije Fuđen.
