Šumski požari u Arktiku, od kojih su neki bili veličine 100 000 fudbalskih terena, su u poslednjih mesec dana emitovali više ugljen-dioksida nego što Švedska emituje za godinu dana, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO) u petak.
„Od početka juna smo svedočili ogromnim šumskim požarima koji nikad ranije nisu zabeleženi u arktičkom regionu”, izjavila je Kler Nulis potparolka WMO na redovnom sastanku Ujedinjenih nacija u Ženevi.
„Računajući samo jun ovi požari su emitovali 50 megatona ugljen-dioksida u atmosferu, to je ekvivalentno ukupnim godišnjim emisijama Švedske. Emisije prouzrokovane ovim požarima su veće nego emisije od svih junskih požara u Arktiku zajedno u periodu od 2010. do 2018. godine.”
Požari su uobičajeni u severnoj hemisferi u periodu od maja od oktobra, ali ove godine su zabeleženi na neuobičajenim geografskim širinama i sa neuobičajenim intenzitetom, rekla je ona.
Većina se desila na Aljaski i u Sibiru, ali jedan požar u Alberti, kanadskoj provinciji u Arktiku, je bio veći od 300 000 fudbalskih terena što je otprilike površina Luksemburga.
U Aljaski je zabeleženo preko 400 šumskih požara ove godine i novi se pojavljuju svakog dana.
Temperatura u Sibiru je u junu bila za oko 10 °C viša u odnosu na prosek za taj mesec, dok je za Aljasku ovo drugi najtopliji jun ikad zabeležen, a 4. jula je živa stigla do 32. podeoka.
„Ovo nije vreme tipično za Aljasku”, rekla je Nulis.
Šumski požari pojačavaju efekte globalnog zagrevanja zato što izazivaju efekat povratne sprege koji smo opisali u jednom od prethodnih tekstova.
Ono što se ovde konkretno dešava jeste da beli sneg koji reflektuje svetlost zbog požara postaje prekriven crnim slojem pepela koji je upija. To dovodi do njegovog zagrevanja i topljenja, a povećava se i rizik da dođe do otapanja permafrosta što može izazvati velike emsije metana u atmosferu.
