Nova analiza pokazuje: Globalne štetne emisije mogle bi da dostignu vrhunac ove godine

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) kaže da globalne štetne emisije treba da krenu da padaju pre 2025. kako bismo globalno zagrevanje obuzdali na 1,5 °C. Autori nove analize proračunali su da postoji 70% verovatnoće da se to desi već naredne godine

29/11/2023 autorka: Jelena Kozbašić
0
Foto: Flickr / Roman Ranniew / CC BY 2.0

Dostizanje vrhunca emisija gasova koji zagrevaju našu planetu – tačke u kojoj štetne emisije prestaju da rastu i kreću da opadaju – ključno je u borbi protiv klimatskih promena. Prema uvidima iz izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), kako bi ta borba bila uspešna, odnosno kako bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5 °C, vrhunac emisija na globalnom nivou treba da se desi pre 2025. godine.

S obzirom na to da se u toku ove godine očekuje porast količine ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte, jasno je da čovečanstvo ima sve manje vremena da ispuni klimatske ciljeve, navedene i u Pariskom sporazumu.

Ipak, jedna nova analiza otkriva da postoji 70% verovatnoće da štetne emisije počnu da padaju tokom naredne godine u slučaju da se nastave aktuelni trendovi razvoja čistih tehnologija i da dođe do određenog napretka pri smanjenju oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte koji ne uključuju ugljen-dioksid.

To bi značilo da bismo tokom 2023. mogli da ostvarimo vrhunac emisija, i to u skladu sa rokom koji je odredio IPCC.

Kako piše institut za klimatologiju i klimatske politike Climate Analytics, kontinuirani eksplozivni porast energije vetra i solara mogao bi da izgura fosilna goriva iz sektora proizvodnje struje što bi dovelo do vrhunca uglja u ovoj godini i vrhunca gasa u narednoj. Istovremeno, brzina prelaska na električna vozila mogla bi da prouzrokuje vrhunac nafte u 2025.

Iako su od suštinske važnosti, sami po sebi, ovi uspesi nisu dovoljni.

Da bi Pariski sporazum mogao da se sprovede u delo, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte do kraja decenije treba da se umanje za 43%. Dakle, nakon što dosegne maksimalne količine štetnih gasova, svet u narednim godina ne treba da digne ruke od klimatske akcije, već da pravi oštre i održive rezove na polju emisija.

To bi u praksi značilo utrostručenje obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti za dva puta, ubrzanje elektrifikacije, zaustavljanje krčenja šuma i smanjenje emisija metana za preko 30%. A sve to do 2030.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

U Dubaiju sutra, 30. novembra, počinje 28. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Autori izveštaja naglašavaju da je važnije nego ikada da vlade prate nauku:

„Posvećenost dostizanju vrhunca emisija pre 2025, kao i gore pomenute akcije koje su ove decenije hitro potrebne, pokazalo bi da su vlade ozbiljne u pogledu održanja granice od 1,5 °C. Iz trke ka najvećim emisijama lako možemo izaći kao gubitnici, ali isto tako možemo – i moramo – pobediti.”

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR