U prošloj godini okeani su bili najtopliji od kada se vode merenja, navodi se u izveštaju objavljenom u naučnom časopisu Advances in Atmospheric Sciences ovog utorka. Ovo je šesta godina uzastopno u kojoj prosečna temperatura okeana dostiže rekordnu vrednost.
Najnoviji izveštaj, čiji su autori 23 istraživača sa 14 instituta, sumira podatke preuzete od Instituta za atmosfersku fiziku Kineske akademije nauka i američke Nacionalne administracijeza okeane i atmosferu, koji beleže toplotu okena i njen uticaj na životnu sredinu još od 1950. godine.
Istraživači su otkrili da su gornji slojevi okeana, koji se protežu do 2.000 metara dubine, tokom prošle godine apsorbovali 14 zetadžula energije više nego u 2020. Poređenja radi, to je oko 28 puta više nego što cela civilizacija potroši u jednoj godini.
„Količina toplote u okeanu se nezaustavljivo povećava na globalnom nivou, a to je glavni pokazatelj klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom” – napominje Kevin Trenbert, istaknuti naučnik iz Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Koloradu, i jedan od autora studije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se Zemlja zagreva voda u okeanu upija energiju (toplotu) i ravnomernije je distribuira po planeti. Okean takođe apsorbuje ugljen-dioksid iz Zemljine atmosfere. Dodatna toplota i ugljen-dioksid u okeanu privremeno pomažu da se čovečanstvo i druge kopnene vrste poštede od temperatura koje bi već bile katastrofalne. Međutim, kontinualan rast temperature ispod površine vode ima svoje negativne efekte na čitavu planetu.
Zagrevanjem okeana voda se širi i nivo mora raste, čime se ugrožavaju obalni sistemi. Topliji okeani utiču i na vremenske prilike iznad njihove površine, stvarajući snažnije oluje i uragane, kao i povećavajući padavine i rizik od poplava u dubljim delovima kopna. Dodatne apsorbovane količine ugljen-dioksida dovode do povećanja kiselosti vode. Ovakve promene za ledene površine na polovima, koje su u kontaktu sa sve toplijim okeanom, znači brže otapanje leda i dodatno podizanje nivoa mora, a za vrste koje žive pod vodom predstvaljaju pretnju po opstanak.
Jedini način da se stane na kraj ovim negativnim posledicama je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koje je moguće samo uz združenu akciju svih zemalja sveta. Stručnjaci napominju da je neophodno odlučnije i što brže delovanje, jer će okeani nastaviti da se zagrevaju čak i nakon što se zaustave sve emisije.
